GREH NE ULAZI NA USTA: Pravoslavni vernici zaboravljaju jednu važnu stvar i pravilo tokom posta
Verski analitičar Draško Đenović kaže da se post u današnje vreme doživljava kao dijeta, što je pogrešno.
Sezona krsnih slava u Srbiji uveliko traje, a nadležne institucije apeluju da se vernici pridržavaju svih zdravstvenih mera zaštite zbog aktuelne situacije sa koronavirusom. Ove godine domaćini koji su navikli da slavu proslavljaju sa velikim brojem gostiju to ne mogu da čine, budući da nije dozvoljeno organizovanje bilo kakvih proslava sa više od petoro ljudi.
NISU SAMO RUKE PROBLEM: Dr Rakić savetuje šta bi sve u kući trebalo dezinfikovati ako živite sa osobom koja ima koronu
ZASTRAŠUJUĆA ISPOVEST DOKTORA IZ PANČEVA: Otkrio sve o lečenju kovid pacijenata, koje su LOŠE STRANE RESPIRATORA?
NIŠKI LEKARI RADE NA VELIKOM OTKRIĆU: Srbija privodi kraju razvoj još jedne vrste testa na koronu
Poznato je da postoje mrsne i posne slave. Slavska trpeza je posna u vreme četiri velika posta: božićnog, vaskršnjeg, petrovskog i gospojinskog. Isto tako, i kada nije vreme posta, a slava pada u sredu ili petak, spremaju se posna jela.
Verski analitičar Draško Đenović kaže da se post u današnje vreme doživljava kao dijeta, što je pogrešno.
- Post nije dijeta, danas nažalost imamo situaciju da je to postao. Post znači učiti svoje telo ne piti i ne jesti. Nije stvar u tome da ne pijete mleko, ali zato pijete sojino mleko, tako se gubi smisao. Sa druge strane, i da imate najposniju slavu, Srbi mnogo vole da jedu, pa se dešava da se više ljudi ugoji za vreme posta - napominje on.
Đenović ističe da suština posta nije u jelu, već u duhovnom stanju čoveka.
- Post znači da okrenemo misli, nije bitno šta jedemo. Džabe nekome što ne jede mrsno, a tuče ženu, maltretira dete i ne priča sa pola komšiluka. Post nije hrana, to je dunovno stanje - priča verski analitičar.
Podvlači da je pitanje koliko Srba zaista posti, odnosno šta za njih predstavlja krsna slava.
- Veliko je pitanje kako ljudi to doživljavaju. Ima ljudi koji sami preseku slavski kolač, umesto da ga preseče sveštenik. Nama slave više liče na proslave i rođendane, a zapravo treba da služe da se setimo sveca kome je praznik posvećen. Najčeće je porodica krštena na taj dan, pa su zato uzeli tu krsnu slavu. Imamo slučajeva da prođe cela slava, a ljudi se ni ne sete sveca, već pričaju o politici, sportu, svađaju se oko nasledstva i slično - napominje Đenović i podseća da je najvažnije da se slavski običaji ispoštuju.