СРБИЈА МЕЂУ НАЈБОЉИМА: Велики допринос наших хирурга међународном пројекту у време короне
Идеја за пројекат је потекла из Бирмингема у Великој Британији
Србија је међу земљама које су дале највећи допринос међународном пројекту "Хирургија у доба короне", по броју пацијената који су оперисани током епидемије вируса корона.
НАЈНОВИЈИ ПРЕСЕК ПО ШКОЛАМА: Колико је деце, а колико наставника заражено инфекцијом корона вируса у Србији
"СИТУАЦИЈА ИЗМИЧЕ КОНТРОЛИ" Др Пелемиш апелује на све грађане да ПОШТУЈУ мере - контроле ће бити ригорозне!
Троцифрен број заражених у протекла 24 часа у Златиборском округу: Највише инфицираних из Ужица
Идеја за пројекат је потекла из Бирмингема у Великој Британији, а циљ је да се на бази интернационалне сарадње, размене података и различитих искустава, дође до закључака који ће омогућити најкавлитетније хируршко лечење током пандемије Ковид-19.
Учешће у овом пројекту наша земља је добила захваљујући дугодишњој сарадњи проф. др Дејана Раденковића, хирурга из Клинике за дигестивну хирургију КЦС, који је члан Америчког колеџа хирурга, европских и светских комитета за јетру и панкреас, и председник Српског панкреасног клуба.
У пројекат су укључене 124 земље, са око 33.000 хируршки лечених пацијената, а из Србије је укључено 914 оперисаних болесника. Захваљујући доброј сарадњи и максималној ангажованости српских хирурга, али и осталих здравствених радника, наша земља се нашла на 25. месту по укупном броју укључених пацијената у пројекат и четвртом месту у свету у односу на број становника, после Велике Британије (организатор студије), Шпаније и Аустрије, остављајући иза себе лошије пласиране светске силе као што су САД, Немачка, Француска...
Проф. Дејан Раденковић каже да се пројекат састоји од неколико студија - једна се бавила анализом компликација на плућима код оперисаних пацијената, друга колико је одложено хируршких операција, а трећа колика је успешност операција онколошких пацијената у доба короне.
Прва студија је показала да је код оперисаних пацијената, током епидемије вируса корона, у 50 одсто случајева дошло до компликација на плућима што значајно повећава морталитет (смртност).
- У нормалним условима када нема пандемије проценат плућних компликација је око 10 одсто, а током епидемије је око 50 одсто. Закључак је да се у епидемији током хируршких интервенција мора водити рачуна о превенцији плућних компликација, као и да тимови у болницама морају организационо бити спремни да прихвате већи број пацијената који ће имати неку од плућних компликација - навео је Раденковић.
Напомиње да оперисани пацијенти нису били заражени, али да се у епидемији не зна ко је асимптоматски носилац вируса.
Друга студија која се бавила одлагањем хируршких операција током пандемије ковида 19, показала је да 28 милиона пацијената у свету је имало одложену интервенцију и да су у 90 одсто случајева у питању биле бенигне болести.
Раденковић каже да тако велики број одложених операција значи да ти пацијенти у неком моменту морају бити оперисани што ће бити знчајан удар на све здравствене системе.
- Трећа студија се бавила како су лечени пацијенти са канцером за време ковида. Резултати њиховог лечења су показали да је морталитет код пацијената који су оперисани због рака био значајно већи у односу на период када није било пандемије, али да је проценат хируршких компликација био мањи, највероватније због пажљивог одабира пацијената - навео је Раденковић.
Истиче да хирурзи морају данас пажљиво да доносе одлуке о хируршкој интервенцији, на основу ризика везаних за опште стање пацијента, оперативног, али и организационог ризика.
Студијаје показала да су лошије у лечењу пролазили пацијенти који су имали ковид 19 непосредно пре или после операције. Анализирана је успех лечења пацијената који су оперисани након прележане ковид инфекције и то након прве недеље од негативног ПЦР бриса, између друге и треће недеље, после четврте недеље.
- Студија је донела значајан закључак да пацијенти који су оперисани четири недеље након последњег ПЦР бриса су имали значајно боље резултате - појаснио је Раденковић.
Један од резултата пројекта биће и израда хируршких водича, а Србија ће захваљујући респектабилној позицији у овом пројекту, бити једна од првих који ће их добити, моћи да прилагоди хируршко лечење пацијената у време епидемије.
- Србија је кроз овај пројекат, захваљујући учешћу великог броја колега хирурга, али и анестезиолога који су истовремено ангажовани на најтежим пословима у ковид-центрима и у операционим салама и подршци Министарства здравља, још једном показала да се наш здравствени систем у условима пандемије јако добро прилагодио. Како се ради о потпуно новој болести, што значи непознатој и за лекаре, неопходни су нам подаци на великом узорку оперисаних, до којих долазимо кроз овај међународни пројекат - нагласио је Раденковић.
Он каже да жртве пандемије нису само COVID болесници и здравствени радници укљуцени у COVID систем, већ да се мора размишљати и о пацијнтима који немају ковид, а морају да се лече.
У међународни пројекат "Хирургија у доба короне" било је укључено 25 центара у Србији и то Београда, Чачка, Новог Сада, Крагујевца.