"Испод површине колективне свести стоји искуство одбацивања оних другачијих" Проф. др Александар Југовић за Србију Данас о феномену јавног таргетирања

О овом феномену за портал Србија Данас говорио је проф. др Александар Југовић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду, који предаје предмете Социјална патологија, Медији и друштвене девијације и Социјална политика.

Антрополошка и психолошка димензија таргетирања

- Мислим да то није само одлика нашег друштва. Ту имамо две равни - истиче Југовић.  Прва је антрополошка, где јавна етикета служи одржавању јединства групе којој припадамо. Иако живимо у плуралистичком друштву, испод површине наше колективне свести стоји искуство одбацивања "оних другачијих". Некада се то радило јавним бичевањем, а данас кроз "цанцел" културу и јавну осуду - закључује професор. 

Професор даље објашњава психолошки аспект: 

- Друга раван је психолошка добит за неке људе који учествују у етикетирању других особа, посебно из јавног живота. То је исказивање беса, личног незадовољства, а некада и због осећања усамљености, зависти и социјалне фрустрације. У савременом друштву овај процес је "олакшан" кроз постојање медија попут друштвених мрежа, где су "тастатура ратници" врло често сакривени иза лажних профила. Та околност доприноси нижем степену самоконтроле понашања у дигиталном свету јер она заобилази "нелагодност у комуникацији".

Медији и друштвене мреже у обликовању перцепције скандала

- Медији нису само средства преноса порука. Они представљају специфична окружења која обликују нашу перцепцију света и одређују начин размишљања о стварности. Такође, утичу на говор и понашања људи - објашњава Југовић. 

- Славни теоретичар медија Маршал Маклуан сматрао је да су медији "продужетак човека" - наших чула, тела и умова. Сваки медиј продужава неку способност човека у спољашњи свет .

Он детаљно описује феномен скандализације: 

- "Сканадализација стварности" у доба "медијске препуњености" јесте начин добијања пажње, било из профитних или политичких интереса. Скандали и таблоидизација одређених медија "играју на карту" ниских људских порива као што су мржња, оговарање, увреда и "гледање у туђа посла". Томе посебно служе тзв. естрадне личности које се "масовно производе" како би неки медији имали простор за нове облике ширења скандала. Најбољи пример овога су учесници ријалити програма.

Професор наглашава: Један део јавности попуњава своје социјалне празнине и "потребу за трачем" кроз тзв. скандале јавних и естрадних личности. То је начин на који људи доживљавају свој социјални простор и своје место у друштву.

Последице по друштво и појединце

- На нивоу друштва то је банализација ствараности која доприноси ширењу ниских културних страсти - упозорава Југовић. 

"Скандали служе маскирању важних друштвених тема и проблема. Они имају и функцију медијске сатанизације одређених људи. Такође, они су лажно средство стварања осећања једнакости у друштву, по моделу "и богати плачу".

Он даље додаје: 

- Са аспекта жртве скандала, они производе осећања срама, страха и губљења јавног угледа. Мада у неким ситуацијама смо видели да скандали имају и функцију уласка у фокус јавности и медијског интересовања који може резултовати у популарности. Сетимо се "порно филма" једне познате регионалне поп певачице.

Могућности смањења колективне опсесије скандалима

- Врло је танка граница у моделу друштва у коме глобално живимо између слободе медија и скандализације људи и догађаја - каже професор. 

- Пут ка решењу је развијање медијске и политичке културе на свим нивоима друштва. То је култура међусобног поштовања, пристојности и разумевања другачијег мишљења у јавном простору и подстицање трагања за истином.

Он даље објашњава: "Друго средство јесу закони који треба да поставе јасне границе недозвољеног медијског извештавања. Трећи пут јесте доследна примена новинарске етике која није апстрактни сет моралних норми, него јасан оквир дозвољеног и жељеног у понашању новинара и медија."

- На крају, као цивилизација имамо велики изазов у регулисању моралних и правних норми нашег дигиталног живота. То није лак задатак у времену када су друштвене мреже лак простор за 'убијање истине', лажних вести, ширење гласина и мржње, а посебно када економски и политички интереси то поспешују -  закључује проф. др Југовић.