Испосница Светог Саве у Кареји: Срце српске духовности на Светој Гори
Испосница Светог Саве у Кареји, позната и као посница или типикарница, једна је од најугледнијих келија на Светој Гори и духовно средиште српске монашке традиције.
Ову светињу подигао је лично Свети Сава Српски давне 1199. године, одмах након оснивања манастира Хиландара, као место за своје повлачење у молитву и исихазам – духовну тишину и потпуну посвећеност Богу.
Посвећена Светом Сави Освећеном Јерусалимском, испосница има изузетно значење за православне Србе јер представља место духовног сазревања првог српског архиепископа, али и каснијих поколења хиландарских монаха.
Духовно и историјско средиште Срба на Атосу
Од оснивања па све до краја 14. века, испосница је заузимала важно место међу светогорским установама. Временом је стекла посебан статус – била је изједначена са самосталним манастирима, иако се формално сматрала келијом-испосницом. Њена веза са Хиландаром остала је чврста, по вољи и одредби самог Светог Саве.
Према отоманској вакуфнами из 1569. године, испосница је била део групе од 14 неименованих хиландарских келија у Кареји, административном и духовном центру Свете Горе.
Оснивач пустињачког живота у Кареји
Свети Сава је, осим испоснице, основао још неколико келија у Кареји:
- Келију Преображења Господњег (Патерица)
- Келију Светог Јована Претече
- Келију Светог Јована Златоустог
- И добио је на поклон келију Светог Николе (Буразерску келију) од тадашњег прота Свете Горе.
Кроз ове келије, посебно кроз испосницу, Свети Сава је поставио темеље пустињачког (еремитског) начина живота у самом средишту Атоса.
Карејски типик – правило тишине, поста и молитве
Управо у својој испосници, Свети Сава је написао Карејски типик, правило монашког живота у којем је до детаља прописао начин исхране, богослужења и свакодневног подвига. Према том типику, монаси су у обичним данима јели једном дневно, без уља и вина, док је пост имао још строжа правила. Суботом и недељом била су дозвољена два оброка и конзумација рибе и млечних производа.
Оригинал Карејског типика, написан на пергаменту у форми свитка, чува се у библиотеци манастира Хиландара, док је његов камени препис и данас урезан изнад врата испоснице.
Дар царице Јелене и световни значај
Током посете Св. Гори 1347/48. године, цар Душан и царица Јелена обишли су испосницу Светог Саве. Видевши њен значај, царица је постала њен други ктитор, а цар јој је доделио села у Метохији, годишња давања и одећу за монахе. Тиме је испосница добила и световни значај и материјалну стабилност.
Живот у испосници данас
И данас, монаси који бораве у овој келији воде испоснички живот: у току дана и ноћи прочитају цео Псалтир, а током седмице и читава Четворојеванђеља. Њихова служба је тиха, невидљива, али се сматра драгоценом – јер непрестано узносе молитве за цео свет.
На иконостасу испоснице налази се јединствена икона у православљу – Богородица Млекопитатељница, која се налази на месту где је обично икона Христа. Према предању, ову икону је Свети Сава донео из манастира Светог Саве Освећеног код Јерусалима, заједно са чудотворном иконом Тројеручицом и игуманским штапом – патерицом.
Место које није променило смисао
Испосница Светог Саве у Кареји, иако малена и скромна, остаје једно од најсветијих места за српски православни народ.
Пројекат је финансиран од стране Минситарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
