Исповест Ведране Рудан ексклузивно за СД: "Отац нам је претио секиром и пиштољем и говорио да смо К*РВЕ..." (ФОТО)

Ведрана Рудан / Извор: Србија Данас

Искрено и одсечно, оштро и без длаке на језику као и увек до сада.

Специјални гост портала Србија Данас на 5. Медиа маркету била је регионално позната књижевница, Ведрана Рудан. У потпуно отвореној исповести, без да икога штеди, као и увек, причала нам је о својој новој књизи, тешком детињству, статусу жене на Балкану, Колинди и поштеној Хрватској, Америци, Трампу, Хилари Клинтон...

"Кажем му господине Готовина, он само ђипи и ухвати ме за врат" Шљиванчанин ексклузивно са СД о Рамушу и војницима са две капе...

"Кажем му господине Готовина, он само ђипи и ухвати ме за врат" Шљиванчанин ексклузивно са СД о Рамушу и војницима са две капе...

"Свет могу да мењају само креативни људи" Чувени сликар Милутин Обрадовић открива како се четкицом бори против дигиталног доба

"Свет могу да мењају само креативни људи" Чувени сликар Милутин Обрадовић открива како се четкицом бори против дигиталног доба

КОБРА ПАПАРАЦО ЗА СД ОТКРИВА ТАЈНЕ ЕСТРАДЕ: Нудиле му да СПАВА са њима, а тек шта му је Карлеуша рекла

Споменули сте у књизи да чак и када пишете аутобиографију никада не можете бити потпуно искрени, јер увек постоји шанса да ћете неког тиме повредити. Колико сте Ви овде били искрени, колико је ова књига Ведрана Рудан?

Ја не могу веровати да сам то написала (смех). Настојим бити потпуно искрена, и заиста се баш не оптерећујем тиме кога ћу повредити. Оне које не желим да повредим, њих и не спомињем. Вероватно сам и у тој реченици лагала, као што иначе лажем (смех).

У књизи говорите о свом тешком детињству, о специфичном односу са оцем, мајком, говорите о односу мајке и сестре. У једном тренутку кажете, причајући о оцу: "Читав живот желела сам му смрт, најгору могућу". Иако на једном месту кажете како је и поред свих тих злостављања и тешкоћа ваше детињство било лепо, јер сте били поред мора и имали прилику да уживате у погледу на море, интересује ме колико је био тежак и дуг пут од тог и таквог детињства? Чтајући Вашу књигу, делује да је то некако ноншалантно и лако, али мора да није било тако? Какав је био пут до онога што је данас Ведрана Рудан, регионална звезда?

Ја нисам знала какав је то пут, док нисам написала ову књигу. У њој је заиста сабијен читав мој живот. Ја моју књигу сада могу читати као нечију туђу. Могу је читати као причу о животу једне жене која сам ја, а не морам бити ја. Мислим да је то невероватан пут и ја не могу веровати да је та жена која сам била ја, дакле та злостављана девојчица, дошла до тога да сад са вама прича и дајем интервју као некаква под наводницима или без наводника "звезда". Паралелно уз мене расла је и моја сестра. У истим условима, стартовала је на исти начин, умрла врло млада, јер се није могла изборити са животом баш зато што је расла како је расла. Ја сам у тој некој животној битки победила, а она је умрла. Тако гледам на тај пут, јер мислим на своју покојну сестру сваки дан. Онда ми се чини да је та моја храброст била још и већа него што сам ја мислила, мислим да је била већа чак и од живота. Бити тако злостављан као што смо наш две биле злостављане, пребијане, мучене, мајка алкохоличарка, отац малтене убица, он је нама претио секиром, пиштољем, лупао нас каишем, стално нам говорио да смо к*рве од када смо напуниле 6 година... Из тога се извући је велика ствар. Не хвалим себе него жалим сестру. Жао ми је што је она дословце положила живот на том путу, сломила се.

Ведрана Рудан / Извор: Србија Данас

Колико је било тешко да све то кажете читаоцима? То су неке најдубље емоције, највећа интима, колико је тешко било толико отворити се?

Ја нисам писала ову књигу за читаоце, заиста. Наравно да када пишем сваку књигу мислим да ће је неко прочитати. И никада ниједну књигу не пишем за некога, него је увек пишем за себе. Ову књигу сам написала за своју унуку. Она има 10 година, и она ми је пре него сам написала ту књигу дошла и рекла "Нона, ја те гледам на телевизији, ја те гледам ја јутјубу, ја те гледам на све стране, срећем људе који о теби говоре све најгоре, или да си паметна или да си глупа, ко си ти нона? Јер за мене си ти нона, ти ми печеш колаче, палачинке, ти ме грлиш, ти ми причаш приче, а тамо је једна жена која се на телевизији дере, ко си ти?". И онда је мени и мом сину пало напамет да ја тој малој која има 10 година, а ја имам 70, да јој покушам рећи ко сам ја. Тако је настала књига. А унука ми је јако пуно помогла, дала је наслов књиге и почетак и крај.

Рекли сте у једном интервјуу кад су Вас питали која Вам је омиљена књига од свих које сте написали, па сте се позвали на Буковског и рекли да је то увек она задња. Да ли то можете да кажете и у овом случају?

Ја не могу рећи да је ово моја најбоља књига, јер не знам, време ће показати да ли је иједна књига добра, јер мислим да је време једини судија. Али да је мени најдража и да ми толико пуно значи, неописиво пуно, то могу рећи. То је било толико перверзно кад сам је написала и послала издавачу, мени је та књига тако пуно значила да сам ја мислила да је то тако велика срећа да сам је написала, а написала сам је у два и по месеца, да ја то сигурно нећу доживети. Не могу бити толико срећна. Иако сам била у стресу, била сам потпуно луда, рекао ми је супруг да сам била потпуно друга особа, ван сваке контроле, опседнута да ли ћу ја дочекати излазак те књиге. Тако да је то за моју душу и моје срце. То је мој врхунац. А могу ја добити, зезам се, Нобелову награду идуће године за не знам шта, али ово је књига мог живота.

Министар Зоран Ђорђевић за Србију Данас о давањима за породиље и борби против рада на црно

Завршен 5. Медиа Маркет: СД штанд НАЈПОСЕЋЕНИЈИ! Рекордан број гостију, а ИНТЕРВЈУИ НИКАД ЗАНИМЉИВИЈИ! (ФОТО)

Милена Ивановић за СД: Све што се десило са Оливером дало ми је снагу, човек није свестан колико је јак!

Занимљив је и тренутак кад у књизи описујете продају куће и кажете, након што вас је министар којем сте продавали кућу преварио и изменио клаузулу уговора, "Шта сам и очекивала, да буде пристојан? Да је пристојан радио би... Где уопште раде пристојни људи у Хрватској?" Какво је стање данас, где данас раде пристојни људи у Хрватској? Шта је данас пристојна Хрватска? Да ли је слика Хрватске Томпсонов концерт или постоји нека друга Хрватска која се из неког разлога не може видети?

Ја мислим као и Србија, као и Грчка, као и Шведска, као и Америка, имате милион лица једне државе, као и Ви. Нисте ви само лепа млада жена, ви сте много више и много мање од тога. И све зависи од тренутка и од провокације. Ако вас за врат ухвати неки лудак, ви ћете бити опака жена која ће му ископати оба ока. Ако сретнете бебу у колицима ви ћете бити разнежена будућа мајка. Тако и Хрватска. Хрватска има хиљаду лица. Једно од је Томпсон, али данас су медији они који говоре ко је шта и ко је ко. И ако вам медији кажу да је Томпсон Хрватска, онда је Томпсон Хрватска. Ако вам медији кажу да је топ тема нашег живота чврста гузица Северинина, онда је то топ тема нашег живота. Дакле, Томпсон сигурно није Хрватска. Хрватска је у Ирској, Хрватска је у Немачкој, Хрватска је свугде, а остали су кући само они који нису могли отићи и који немају избора. И старци који су на самрти.

Ведрана Рудан / Извор: Србија Данас

Чини се да у Хрватској, али и на читавом Балкану у последњих двадесетак година поново јача тај национализам, уместо да то буде обрнуто. Шта мислите због чега је то тако?

Ја у то нисам сигурна. Ја вам опет понављам, јача оно што медији кажу. Ми нисмо НДХ. Ко зна ко исписује графите о којима читамо сваки дан и по чијој наруџбини. Ко зна шта је права истина. Не постоји генерална мржња према Србима, то је слика која се ствара. Нити је то генерални став политике, рецимо, Пленковића, ширење мржње према Србима дефинитивно не. Али градоначелник Вуковара, ако ћемо говорити о неком национализму, је дефинитивно на тој страни. Али то и даље није службена политика.

А председница, шта је са њом? Да ли можемо рећи да и она не заговара мржњу према Србима?

Она има срећу да је глупа. То је блажено стање.

Мислите ли да има шансу на следећим изборима?

Ја се надам да ће поново победити. Јер је тако глупа да је за Хрватску далеко мања опасност од ових мужјака који јој дишу за вратом. Један пичи према национализму, благо речено, а други је човек који жели неко место где се ништа не ради, али се бадава једе и пије и за то добија плата. У том контексту боље је да имамо лепу глупачу, него два мушка кретена.

Кажете у књизи "Ниједна диктатура не може убити човека у човеку тако успешно колико то може демократија 21. века". Шта је учинила демократија на Балкану и да ли је има уопште? У ком облику?

Ми смо на Балкану опседнути осећајем ниже вредности и идејом да постоји демократија као нешто што вреди. Као нешто што је добро, нешто што ми немамо и према чему требамо тежити. Демократија је владавина народа, и једна од најпознатијих демократских земаља, која се рачуна као колевка демократије би била Америка. Међутим Америка, која наравно као и остале земље има милион лица и милион земаља унутар себе, Америка је део кугле земаљске, она је као трећи свет. Ви тамо не можете наћи добар пут, тамо људи умиру од глади, тамо људи раде три посла да не би цркли од глади, тамо људи не знају шта је кров над главом, не знају шта је доктор, не знају шта је школа, ако нису богати. Дакле у тој колевци демократије влада не расизам, него нацизам, а ми то зовемо демократија. Код нас још нацизма нема, али не значи да га неће бити.

Кажете у књизи "Мој муж је Србин онолико колико сам ја Хрватица". Шта то значи?

Мени се чини да је то врло логична дефиниција, али то не значи да тако треба да буде свима. Мој муж је људско биће, и ја сам људско биће. Никад нико није открио начин да се дефинише нечија националност. Ево можете шетати градом, ко може погодити да сте ви Српкиња и по чему? Дакле по мени нације не постоје као нешто што те одређује као људско биће. Може те одређивати као неког лудака, ако тиме машеш. Ја сам Хрватица формално, јер јесам, јер зашто не бих била. Ја сам се изјашњавала као Хрватица кад су се сви изјашњавали као Југословени, јер сам хтела да повучем границу, ако су Југословени сви остали који мисле сви једнако, ја сам онда Хрватица јер мислим друкчије. Међутим и данас, кад је јако битно да будеш Хрват, ја нисам ништа. Национално сам ништа, чак ни космополита, јер су космополити грађани света, ја нисам, ја сам грађанка своје куће. Мени толико пуно значи приватни живот, и увек ми је значио. Моја кућа, моја породица, мој пас и моја мачка. Све друго је средство да можеш уживати у својој кући, у својој породици, у својој мачки и у свом псу.

Ведрана Рудан / Извор: Србија Данас

Споменули сте малочас жене. И у књизи инсистирате и често спомињете тај став мушкараца, о томе како су жене нижа бића, и о главној мушкој теми – "женској глупости". Каква је ситуација са женом на Балкану? Да ли она служи за рађање деце и да попуни рубрике црне хронике и има ли она некакву шансу да се икада макне из те позиције, али не појединачно, као што сте се ви макли, већ колективно као део друштва?

Као друштво нема, а појединачно има. Али не на начин некакве борбе, типа корак по корак, него мужјаци, говоримо о мужјацима којих има јако пуно, они разумеју само језик силе. И ја сам сто пута рекла цитирајући једну италијанску феминисткињу: "Кад би жене на насиље одговарале ножем, а не плачем, не демонстрацијама, не певањем по путевима, не вођењем дечице за руку, не махањем транспарентима, него ножем", и када би се у Хрватској годишње убило 50 мушкараца, 50, не један, то би била порука "Мушкарци, Марко је остао без главе, Јанко је остао без главе, па пре него те треснем душо, ја ћу размислити!" Јер знате, сви они понекад заспу и онда им се може вратити. Ја мислим да је то једини прави начин на Балкану, и не само на Балкану, да се изборимо за своју слободу: убијањем, ножем, насиљем. Све ово друго иде на млин мужјака. Сад су се хрватске жене дигле за силовану девојчицу, протествовале су, певале су, махале су, чак су и неки мушкарци тамо дошли, дечица, дечаци су пуштени на слободу, па су опет враћени, и није прошло два дана, а већ је у околини реке муж устрелио жену, два метра даље је муж заклао жену, брига њих за демонстрације.

Мужјацима треба показати силу. Ја сам рекла мојој ћерки која има ћерку од 10 година: борилачке вештине и нож у торбу. Кад напуни 10 година, нож у торбу. Да бар зна да има нож. Па кад буде имала 20 година, ваљда ће да научи са њиме да барата. Ја се сећам, када сам ја била студенткиња, и када сам касно одлазила на аутобус, иако у Југославији није ни приближно било силовања ни насиља, ја сам имала нож. Ја сам толико мрзела мужјаке, јер сам их упознала врло рано, да сам мислила "па ја ћу те одробијат душо, али ћеш крепат".

Питали бисмо вас нешто и о политици и о неким економнским темама, премда се да приметити да волите да коментаришете такву врсту дешавања како у свету, тако и код нас. Неки чак сматрају да сте много бољи политичко-економски аналтичар, чак и много бољи од оних који себе називају стручњацима.

Ја не волим комплименте тога типа. Ја покушавам анализирати оно што је у складу са својим могућностима. Ја себе не држим за тако квалификовану.

"Хришћанство је угрожено, морамо се борити против материјалног" Муамер Зукорлић о правим вредностима и породици

"Хришћанство је угрожено, морамо се борити против материјалног" Муамер Зукорлић о правим вредностима и породици

Дуци за СД: Има наде за Србију са Русијом и Кином, али свет пропада! Све се своди на то ко ће кога да закоље!

ШЕШЕЉ ОТКРИВА КАКО ДА С-400 ОСТАНЕ У СРБИЈИ! СД на штанду Велике Србије!

Често говорите о капитализму као друштвено економском поретку и о томе како видите улогу великих сила у том просецу трансформације дриштава. Какво је ваше виђење ствари?

Па ја мислим да је тај модерни капитализам заправо чисти фашизам и то фашизам који убија ловом, а не снајпером, и ту нема разлике. Мислим да је ова “смрт” од правог фашизма пуно тежа и траје дуже. У оваквом свету живот сваког нормалног човека је претворен у агонију. Фашисти и нацисти су решавали проблем знатно краће. Јевреји су улазили у коморе и нестајали. Ми обични људи смо јевреји, а нацисти су пуно мање видљиви него што је то некад било. Некада је нациста носио ознаку SS на рамену и сви смо знали ко је то и данас знамо ко је то, а данас је нацисте врло тешко препознати, јер нациста је онај ко нам продаје мобилне телефоне, нациста је онај ко нам изнајмљује станове, нациста је онај ко нам даје камате у Хрватској за 3%, а у Норвешкој су те исте камате за 0%, а ми смо исто у ЕУ. У Француској су 1% тако да то није капитализам, то је нацизам. И ви не можете нигде у свету, ако нисте богати, физички опстати од једног просечног посла. Да вам дам пример: ако једна плата у Хрватској износи 1000 евра, нека буде, али није тако, то је добра плата. Нека од тога буде кирија за стан 400 евра, а то је за отприлике 35 квадрата, нека буду струја и вода 100 евра и вама остаје 500 евра. Од тога трошите новац на ауто, на кога имате право по стандардима и на одржавање и отплату који су 200 евра. Е сада ви долазите до чињенице да са платом од 1000 евра ви не можете да живите. А ко има 1000 евра? Али зато имате картице које вас држе у ропству јер ово је робовласнички систем, ово није никакав капитализам, бар не онај о којем је писао Маркс својевремено.

Ведрана Рудан / Извор: Србија Данас

Да ли сматрате да се овоме некако може стати на пут? Да ли се некако можемо извући из оваквог стања?

Мислим да би то било јако лако, ако би то било нешто што није глобално. Онда би то био некакав сурови капитализам или фашизам, као нпр. фашизам у Немачкој па би неко дошао, као Америка некад, као велика сила, па би ту Немачку срушили са црном земљом. То би било тако, али цела земаљска кугла данас је фашистичка творевина. Имате мање од 5% људи на земљи који држе економску и светску моћ, па онда о чему ми причамо.

Кажите ми која је Ваша прва асоцијација када вам споменем Сједињене Америчке Државе?

Америка. Па овако: ја делим Америку на политику и Америку на људе. Американци су робови, а политичари су зло.

Како вам се чини Трамп?

Могла да упоредим Трампа на пример са Хилари Клинтон. Јер она му је била конкуренција. Дакле, ја сматрам да је Хилари највећа к*рва у историји светске политике. Од кад сам ја жива. Не говорим сад о онима од 100 година пре. Обама на пример, је за мене један од највећих злочинаца 21. века.

А добио је још и Нобелову награду за мир.

То што је добио Нобелову награду за мир то још више доказује моју тезу. Па кад ја упоредим то двоје манипулатора и злочинаца са Трампом који је тако лагано експлицитан, онда ја кажем да сам ја за Трампа. А осим тога не можемо сада да занемаримо причу о Гадафију којег су смакнули као пса а онда се та к*рветина (Хилари Клинтон) церекала и била је срећна, јер је она "донела" демократију у Либију. Она и Обама су донели демократију? Па њих би требало да стрељају обоје.

И за крај, како се осећате када дођете у Србију?

Ја сам то говорила 1000 пута. Кад дођем у Србију осећам се исто кад кад дођем у Ријеку или у Загреб. Срећем добре људе и то би било то.

РАМПА ЗА тзв. КОСОВО! ШЕШЕЉ СРБИМА ДОНЕО МОЋНУ ПОРУКУ ИЗ МОСКВЕ, а она значи најгори кошмар за Албанце!