Истина о Светом Трифуну коју би СПЦ волела да знате: За сваког верника овај светац је изузетно важан јер подсећа на значај јаке вере
Широм света данас се слави Дан заљубљених, док православи верници обележавају Светог мученика Трифуна. Управо зато 14. фебруар из године у годину изазива низ полемика и расправа - треба ли да славимо Дан заљубљених?
Истина о томе ипак лежи у историјским подацима о овом Свецу, који је свој живот дао из љубави према Исусу Христу. Он је свој живот посветио вери и исти жртвовао. Такође, пуно је историјских чињеница о овом свецу које бацају другачије светло и на 14. фебруар.
Мошти овог свеца су из Кампсаде пренете у Цариград одакле је глава Светог Трифуна донета у Котор у Цркву Светог Трифуна која је саграђана 809. године. Свети Трифун је у нашој цркви веома поштован, а у народу је познат и под именима Свети Трипун, Свети Тривун, Орезач, Зарезан и Зарезојло јер се сматра заштитником виноградара и пољских радова.
Трифун је рођен у селу Кампсади у Фригији у Анадолији од сиромашних родитеља. Био је веома побожан од најранијег детињства. Као дете, време је проводио чувајући гуске, а од Бога је добио „дар чудотворства и исцељења“, па је током свог живота исцелио многе болеснике, истеривао демоне из запоседнутих људи и помагао онима који су му се обраћали за помоћ. У то време на чело Римског царства дошао је цар Гордијан (159 - 238), који је владао само 22 дана. Према предању, његова ћерка Гордијана је „сишла с ума", и тиме бацила свога оца у велику жалост. Сви лекари нису могли лудој Гордијани да помогну. Тада је зли дух из девојке проговорио и рекао да њега нико не може истерати осим Трифуна. Цар је по целом царству тражио све оне који се зову Трифун. После многих Трифуна који су прошли кроз палату, један млади Трифун познат као велики хришћански верник. Он је доведен у Рим где је истерао ђавола из цареве ћерке и исцелио је. Пресрећни цар Гордије је богато наградио Трифуна, а он је по повратку све дарове разделио сиромасима.
У свом селу Трифун је наставио да чува гуске и моли се Богу. Године 249. на римски престо сео је цар Трајан Деције, који је био познат по томе што је спроводио страшне прогоне хришћана. С обзиром на то да Трифун, познат као велики хришчански верник и мисионар, није желео да се одрекне Христа и своје вере, погубљен је по наређењу цара Деција 250. године одрубљивањем главе. у Никеји. Сахрањен је у Кампсади где је и рођен. Пре погубљења, Свети Трифун био је сурово мучен, међутим сва мучења је подносио и с радошћу говорио: „О, кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!" Пошто није умирао, мучитељи су га осудили на посечење мачем. Пред смрт Трифун се помолио Богу и предао душу Творцу.
За сваког верника овај светац је изузетно важан јер подсећа на значај јаке вере и колико љубав према својој вери даје снагу да и најтеже тренутке превазиђеж без страха.
- Господе Боже богова и Цару царева, Најсветији од свих светих, богодарим Ти што си ме удостојио да завршим подвиг без колебања. И сад Ти се молим, да ме се не додирне рука демона невидљивог, да ме не свуче у дубину погибељи. Него, нека ме свети Твоји ангели уведу у красна насеља Твоја, и учини ме наследником царства Твог жељеног. Прими душу моју, и услиши молитву свих оних који буду Теби приносили жртве за спомен мој; погледај на њих из Твог светог обиталишта; даруј им обилне и нетрулежне дарове. Јер Ти си једини благ и милостив Дародавац во вјеки вјеков, амин -
Србија Данас/Телеграф