ИЗ ШТАМПЕ ЈЕ ИЗАШЛА НОВА КЊИГА ДУШАНА МАРИЋА - "Лепа српска села у којима више нема Срба"

Као што и сам наслов каже, главна тема књиге су српска села која су опустела, али се у њој налазе и приче о посетама српским светињама и знаменим местима из мученичке балканске историје, на којима су српски ратници водили велике битке за отаџбину и њену слободу.
Заједничко тим селима јесте да су лепа и пуста. Бог им дао лепоту и проклетство. Тим редоследом. Па је данас у њима много више зидина, из којих су изникли коров и дрвеће, него кућа под крововима.

До пре неколико деценија Срби су били једино или већинско становништво у тим селима. Данас у њима нема Срба или их има само у траговима. Једни, још пре ратних страдања, отишли у бели свет трбухом за крухом, многи изгинули у ратовима, а највише њих протерала непријатељска војска. Коју су чинили дојучерашњи пријатељи, комшије, школски другови, колеге са радног места... одрођена браћа чији су преци изникли из српских и православних корена. А онда ветрови судбине и туђински освајачи многе крошње изломили и гране разнели. Из неких од њих изникли нови народи, нове нације, друге вере...

На непорушеним димњацима, који најтврдоглавије пркосе времену и људима, роде саградиле гнезда. Али роде не доносе децу. И тамо где се из димњака још увек вије дим, пркосник људске пролазности, ретко се чује дечија граја. У старом крају остали стари и немоћни. Да умру у завичају, на дедовини. Да још коју годину погледом милују врхове Проклетија, Динаре, Великог Виторога и Радуше и заваравају се надом да ће се нешто променити, да ће одлетели птићи оставити београдске булеваре, бањалучке паркове, америчка и аустралијска пространства и вратити се у завичај.

Аутор је путовао тим крајевима, радовао се њиховој лепоти а истовремено туговао због њихове судбине. И све то записивао и описивао. И оно што очи виде и оно што душа осећа. И оно што су му о тим крајевима и људима испричали историја и последњи Мохиканци који у њима опстају.

Душан Марић је народни посланик СНС у Скупштини Србије и председник Скупштине општине Велика Плана. Пре ове објавио је девет књига.

Прве четири књиге, "Куће на које се смрт навадила", књига прва, "Куће на које се смрт навадила", књига друга, "Роду на памћење" и "И јунаци и јадници", су трагичне приче о страдању српских породица из Републике Српске, Републике Српске Крајине и Србије из којих су у ратовима од 1991. до 1999. године погинула два, три или четири брата. Главни јунаци "Рано истргнутих божура" су војници и полицајци из Велике Плане који су погинули у одбрамбено-отаџбинским ратовима од 1991. до 1999. године. "Остављене косе" су сведочанство о геноциду који су од 1941. до 1945. над купрешким Србима починиле хрватске усташе и историји Благаја код Купреса у Другом светском рату. "Синови Виторога" и "Битка за Купрес" су дневник рата на Купрешкој висоравни од 1991. до 1996. године. Пре три године објавио је књигу "Бордо џемпер моје мајке". То је збирка прича о ратним и поратним временима. 

Књига има 216 страна, штампана је у пуном колору и у тврдом повезу, а можете је наручити код аутора, на број телефона 062 80 80 874.