Изгледао је као из бајке, а данас је сабласна рушевина - Чека спас или ће пропасти: Био је симбол раскоши, сада га гута зеленило, кров се руши, а благо је однесено

У срцу Беочина, скривен иза бујног и данас запуштеног зеленила, уздиже се Шпицеров дворац, грађевина која истовремено очарава својом лепотом и слама срце својим стањем.

Изграђен 1898. године за породицу Етема Шпицера, сувласника тадашње беочинске фабрике цемента, дворац представља један од најлепших и најређих примера сецесије у овом делу Европе. Пројектовао га је чувени пештански архитекта Имре Штајндл, човек чије је најпознатије дело зграда мађарског парламента у Будимпешти.

Некадашњи синоним за раскош

Некада је ово здање било синоним за раскош и архитектонски престиж. Са елементима готике, ренесансе и барока утканим у уникатни стил сецесије, дворац у Беочину је пленио детаљима попут витража, раскошног паркета и монументалног централног камин-дворца украшеног чувеном Жолнаи керамиком.

Након одласка породице Шпицер пред Други светски рат, дворац је кроз деценије мењао намене: био је зграда општине, библиотека, дом културе, па чак и ексклузивни ресторан и хотел. Његов филмски шарм привукао је и бројне режисере, па је послужио као кулиса за снимање култног остварења "Рани радови" Желимира Жилника, али и страних филмова са великим звездама попут Едсона Арантеса до Насимента Пелеа.

Данас, међутим, Шпицеров дворац пролази кроз свој најмрачнији период. Иако је 1997. године проглашен за споменик културе од великог значаја, брига о њему остала је само на папиру.

Деценије занемаривања, изложеност временским непогодама, али и вандали који су однели све што се могло однети, укључујући делове кровне конструкције и скупоцене камин-керамике, довели су објекат до стања потпуног урушавања. Кров је на више места пропао, зидови су обијени и прекривени графитима, док је бујна вегетација почела дословно да гута остатке овог архитектонског драгуља.

Шта је данас са Шпицеровим дворцем

Он је практично небезбедна руина. Иако се с времена на време у јавности појаве иницијативе за његову рестаурацију, преговори са потенцијалним инвеститорима и идеје о претварању у културни центар или луксузни хотел, конкретних радова на комплетној реконструкцији и даље нема због нерешених имовинско-правних односа и огромних финансијских средстава која су потребна за његову обнову.

Дворац тренутно стоји као тихи, девастирани сведок некадашњег богатства и европског духа Војводине, чекајући обнављање пре него што гравитација и време дефинитивно однесу његову последњу циглу.