Изостанак детета из школе ЗБОГ ПУТОВАЊА: Ево да ли се према Закону то може толерисати и какве су последице по ученика

Авионске карте повољније су ван сезоне, док траје настава. Летовање у септембру понекад је упола јефтиније него у августу, а и гужве су мање. 

У Србији овакве ситуације углавном не доживљавамо као посебно велики прекршај. У Енглеској или Немачкој, међутим, последњих година постале су озбиљно политичко, образовно, па чак и судско питање.

Међу родитељима у Србији прилично је раширено уверење да родитељ има право да детету "оправда неколико дана".

Међутим, Закон о основама система образовања и васпитања не даје родитељу опште право да произвољно оправда одређени број дана одсуства детета ради путовања.

Напротив, Закон каже да је родитељ одговоран за редовно похађање наставе. Ако је ученик спречен да присуствује настави, родитељ је дужан да школу о томе обавести одмах, а најкасније у року од 48 сати. Након што разлог спречености престане, изостанак мора да оправда најкасније у року од осам дана, и то одговарајућом лекарском или другом релевантном документацијом.

Другим речима, у закону не постоји једноставна одредба да родитељ може да оправда детету дане одсуства без образложења.

Поједине школе својим актима детаљније уређују начин правдања изостанака. Тако, на пример, једна основна школа у Тителу у тренутно објављеним правилима наводи да родитељ може без лекарског оправдања лично да оправда до три наставна дана током школске године, али не више од два узастопна дана.

Дакле, није закон тај који родитељу даје право на три, пет или неки други број дана, већ конкретна школа својим правилима уређује како прихвата документацију и образложења за краћа одсуства. Зато искуства родитеља могу веома да се разликују од школе до школе.

У једној школи ће разредни старешина прихватити родитељско образложење без много питања. У другој ће се инсистирати на документацији. Негде ће родитељ унапред рећи да породица путује и то неће изазвати никакав проблем, док ће негде исти изостанак остати неоправдан.

А шта ако школа не оправда путовање?

Према важећем Правилнику о оцењивању ученика у основном образовању, редовност похађања наставе утиче на оцену из владања. Већ код осам неоправданих часова ученику се утврђује појединачна оцена из владања врло добро (4), до 15 часова добро (3), до 25 задовољавајуће (2), а са 26 и више неоправданих часова – незадовољавајуће (1).

Школа евидентиране изостанке мора да утврди као оправдане или неоправдане најкасније осам радних дана након повратка ученика. Слична правила постоје и у средњим школама.

Потпуно оправдано можемо и морамо бранити принцип да школа није факултативна активност и да родитељи не би требало да бирају часове које дете може да прескочи.

С друге стране, ако дете које иначе редовно иде у школу пропусти три дана наставе, прочита шта је рађено, уради задатке и без тешкоћа настави даље - да ли је заиста претрпело озбиљну образовну штету? А ако јесте – какву?

Породично путовање такође може да буде искуство. Дете може први пут видети други град, државу, музеј, море, говорити страни језик, сналазити се на аеродрому, упознати другачију културу.

Наравно да путовање не треба прогласити заменом за школу, а одлазак у Бар или Пефкохори није баш ни едукативно путовање.

Проблем, међутим, настаје када изузетак постане правило – када дете изостаје два или три пута годишње, када родитељ школу посматра као нешто што се може уклопити између других породичних планова. Између тога и породице која једном годишње продужи викенд за два школска дана ипак постоји велика разлика.

Србија Данас/Зелена учионица