ОН ЈЕ УСПЕО ОНО ШТО ЈЕ БИЛО НЕЗАМИСЛИВО: Србија је била на ивици пропасти, а онда је дошао "Супер Дека" (ВИДЕО)
Навршило се 19 година од смрти познатог српског економисте.
26. фебруара 2001. године, у Роквилу у Сједињеним Државама је умро економиста, гувернер Народне банке Југославије и академик Драгослав Аврамовић.
Рођен је 14. октобра 1919. године у Скопљу, где је завршио основну школу и гимназију, после којих је дипломирао на београдском Правном факултету, те потом и докторирао. Након различитих позиција у НБЈ, од 1953. године је радио у Светској банци, где је почевши од позиције шефа Одељења напредовао до места директора, а био је и генерални секретар Конференције УН за трговину и развој, и економски саветник Банке за трговину и развој.
ЗБОГ ИСТЕКА ПОПУСТА TRAVELLAND ЈЕ ЗА ВАС ОТВОРЕН И У СУБОТУ ДО 20 ЧАСОВА
БЕСПЛАТНА ПРАВНА ПОМОЋ: Потписан протокол о размени података и успостављања кол-центра за грађане
УСВОЈЕН ЗАКОН О ПРАВИМА БОРАЦА: Учесници ратова деведесетих коначно ће бити препознати
Оно по чему је нарочито остао упамћен је увођење новог динара и његов програм из јануара 1994. године, којим је заустављена хиперинфлација у Југославији.
Убрзо потом је постао гувернер Народне банке и главни координатор припрема Економског, социјалног и финансијског програма 1995-1997, као и дописни члан САНУ.
Године 1996, Драгослав Аврамовић је смењен са положаја гувернера, после чега је сарађивао са тадашњом демократском опозицијом.
Били смо милијардери по нулама на новчаницима, а ништа нисмо могли да купимо. Штампање пара без покрића обезвредило је плате и пензије током 40 месеци колико је трајала хиперинфлација.
- Код нас се сви проблеми решавају повећавањем државе, а не смањивањем државе. Коме год шта падне на памет - од фарбања куле Небојше, до културе, маркетиншких центара до полуискоришћених зграда, брука једна све заједно - рекао је својевремено Драгослав Аврамовић, гувернер НБС од 1994. до 1996. године.
Крајем јануара 1994. почела је примена Аврамовићевог програма стабилизације и увођен је нови динар убрзо назван "Аврам".
Супер дека, како је народ прозвао новог гувернера Народне банке Југославије, успео је до тада незамисливо.
Историја цена у Југославији је одувек била историја инфлације, а онда се тај раст цена претворио у хиперинфлацију, незабележену до тад у светској економској историји. Све је почело, неосетно 1990. године, која је завршена инфлацијом од 121,7 одсто, уследила је 1991. са инфлацијом од 235 одсто, следеће године 1992. уводе се санкције и све се отело контроли, а заправо све је био строго контролисан увод у монетарни хаос.
Хиперинфлација је трајала 24 месеца, и за тај период издате су 33 нове новчанице, од тога 24 у 1993. години. Јануара 1994. имали смо месечну стопу раста цена од 313.563.558 одсто, док је раст курса марке износио 40.540.440 одсто!
Те две године, животни стандард грађана неминовно више није ни постојао, све се сводило на преживљавање. Све је било обезвређено. Редови, несташице, пирамидалне банке Југоскандик и Дафимент, штицован курс, црно тржиште девиза... Са оним што се зарадило није се могло купити ништа. Сву суровост и обесмишљеност живота обичних људи тог времена и дубину велике трагедије, земље оптрећене санкцијама и ратом, илуструје натпис у "Политици" у тексту "Две плате за прекидач", из новембра 1993. године.
Једним потезом, дивљање хиперинфлације сломио је у последњој недељи јанауара 1994. године Драгослав Аврамовић, новоизабрани гувернер Народне банке Југославије, седамдесетпетогодишњи професор у пензији, бивши експерт Светске банке. Њега је лично на место гувернера НБЈ предложио Слободан Милошевић. Касније, испоставиће се, он га је и склонио са тог места.
Тог спасоносног 24. јануара 1994. извршена је замена новца - уведен је нови динар, који се мењао за 12 милиона старих динара, односно вредео је колико и једна немачка марка. Иначе током хиперинфилације били су обављене три деноминације старог динара, којима је избрисано чак 16 нула! Управо тај паритет 1:1 имао је психолошко дејство на становништво, које је било навикнуто да своје трансакције обрачунава и плаћа у маркама. Јер динар, био је само папир са нулама...
Први дани Програма 24. јануара 1994. године био је обележен конфузијом. Било је врло мало нових динара на шалтерима банака и других финансијских институција. Или је, написао је Драгослав Аврамовић у књизи "Победа над инфлацијом 1994", "апарат Народне банке Југославије упркос одлагању почетка Програма од 17. јануара на 24. на њихов захтев, био неспособан да на време допреми новац банкама и другим платежним установама. Или, ове последње нису биле спремне да га приме. Чак и откуп понуђене стране валуте није функционисао. Испит за Програм био је одложен бар за 24 сата."
Али сутрадан ствар се окреће на боље. Први знаци успеха Програма били су примећени 25. јануара 1994. године, становништво је примало нови динар као да је стварни еквивалент стране валуте. Професор Економског факултета у Београду, Данијел Цвјетићанин, у тексту у "Борби" је написао:
- Данас сам први пут видео "супер динар". Почеле су да стижу пензије, па смо Маријана и ја пожулили на пијацу да видимо како се "супер динар" котира на тржишту, а како шаргарепа… Пријатно сам се изненадио када сам видео конвертибилност супер динара у пракси. Она је постојала. Цене су истакнуте у маркама, тј. "супер динарима". Кусур се враћа у динарима или у маркама. Зелени Венац дао је тога дана чвршћу подршку монетарној реформи од Народне банке Југославије. Поверење се лако стиче, ако се на тржишту може да провери".
Током прва два дана примерне Програма варедност новог динара на тржишту била је нижа од вредности немачке марке, трећег дана дошло је до преокрета и његова вредност је премашила вредност марке.
- Тада сам знао да је наша земља добила прву одлучну битку против инфлације на почетку програма. Ово је било потврђено 2. фебруара 1994. године вестима са Косова, значајног тржишта девиза. Црно тржиште девиза у косовскометохијској општини Исток више не функционише, а јагма за супер динаром је све већа. Вредност немачке марке опала је за 39 одсто у односу на паритет који је утврдила Народна банка Југославије. Албанци једну ДЕМ продају за 70 пара. Међутим, интересовање за куповину конвертибилне валуте практично не постоји. Агенција "Југобанке" у Истоку од понедељка обављају конверзију супер динара за девизе и обратно. Ту могућност до сада је искористило свега десетак грађана. Много је више оних који би купили динар за марку и тим новцем измирили доспеле рачуне за телефон, комуналије, струју, порез… - написао је Драгослав Аврамовић.
Оно што је Драгослав Аврамовић успео својим Програмом монетарне реконструкције, јесте и да разбије заблуде. Прву, да наша економија не може да функционише без инфлације, и да је једини исправан концепт без инфлације. Другу, да није никада проблем да се направи програм, већ је питање политичке воље да се он и спроведе. А економисти су указали и на још једно наровученије:
- Лакше је обуздати инфлацију која је веома висока, него ону која је знатно нижа.
Драгослав Аврамовић, смењен је са места гувернера 15. маја 1996. године у скупштини. Пре тога у пракси је примењен и његов "Програм 2". Упркос томе што је монетарни систем поставио на здраве ноге, вратио поверење у домаћу валуту и достојанство сваком грађанину, смењен је јер је указао и безуспешно покушао да осујети поновну инфлациону игру, али и још неких игри тадашње власти...
- Прво да кажем да ме је, кад сам се вратио у земљу и почео да посматрам текућу економску политику, фрапирало незнање. Велико незнање основних елемената економске политике, које нас је и одвело у катастрофу. Цела ствар је заправо почела на један готово наиван начин - на подлози искуства да смо раније могли да коегзистирамо са тих 10-15 одсто месечне инфлације. Није било никаквог систематског аналитичког напора да се схвати који су све елементи у игри, него је било само питање коју брзину штампања пара изабрати за разне фазе економске кризе. То је пратила тотална интелектуална немоћ да се уочи како ће се ствари развијати напред и шта на време треба предузети. После Марковићевог раздобља једноставно се мислило да ће ствари ићи на исти начин, и није било предузето ништа да се види могу ли се порези променити, шта код њих смањити и колико, на пример. И никаква веза између текуће конјунктуре и некаквог дугорочнијег погледа на нашу привреду није било. Није било ни покушаја да се види како су друге земље решавале свој акутни инфлациони проблем. Мој плус у то време био је што ме је страшно интересовало питање европске инфлације, јер сам о томе радио раније и дисертацију. Тај проблем ми је био близак. Тако да сам још онда покушао да направим извесну паралелу између основних елемената економске политике, то јест грешака у њиховој корелацији, што је лежало у развоју наше инфлације. Још да додам да заправо никакав однос није постојао између наших економских теоретичара и водећих људи у владајућој странци, који су доносили кључне одлуке. Одмах да кажем да се кључни прелом ка новчаној катастрофи догодио априла месеца 1993. године, када је неко смислио да обори каматне стопе. Образложење је било да су финансијски трошкови расли, па је извучен закључак да је основни узрок инфлације у високим каматама, те да на неки начин треба смањити финансијски притисак на привреду. Но, да бисте смањили каматне стопе, морате повећати новчану масу. Касније се мало шта могло поправити у трци каматних стопа и новчане масе. Све се то почело захуктавати приликом финансирања откупа пшенице током жетве. Тај откуп није могао да се финансира из неинфлационих извора, цене су због тога експлодирале, и више није било пута натраг. А нико није ни помишљао на неки радикалан потез. Сви су били немоћни, од владе па надаље, кренула је стихија - објаснио је Деда Аврам у једном давном интервјуу.
ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ПОРУЧИО СРБИМА У САД: "Чувајте веру, језик и историју"
УСВОЈЕН ЗАКОН О НЕСТАЛИМ БЕБАМА: Родитељи ће коначно добити одговоре на питања која их муче деценијама!
Због нове МИГРАНТСКЕ КРИЗЕ додатне мере у Шиду: Послато појачање, распоређене ПАТРОЛЕ ИНТЕРВЕНТНИХ ЈЕДИНИЦА
ОВО НИКАКО НЕ СМЕТЕ ДА РАДИТЕ НА ДАНАШЊИ ДАН: Малер ће вас пратити целе године, али постоји начин да "заобиђете" исти
Сећате ли се најмање бебе која је рођена у Србији: Имао је само 470 г, а данас је Вук веома посебан дечак (ФОТО)
