ПОСЛЕДЊА СМРТНА КАЗНА У СРБИЈИ ЈЕ ИЗВРШЕНА НАД ЊИМ: Мирно стао пред стрељачки вод, а реченица пред смрт изазива језу
Ивана се отимала и вриштала, најпре ју је усмртио, а затим силовао.
Злочини чије су жртве биле невина деца, потресали су Србију. Оснивање модерне државе са собом је довело много измена, али она најтежа казна трајала је чак до 2002. године, што и није тако далеко.
Срби нису геноцидан народ, нека то чује и Мариника: Премијерка одлучно потврдила став Србије о Сребреници
ПОЛОЖЕНИ ВЕНЦИ И ОДАНА ПОЧАСТ: Министар Стефановић у посети Републици Турској (ФОТО)
Српска напредна странка прославља славу Света Петка: Вучић дочекан уз аплауз (ФОТО)
Мало људи зна да се смртна казна у Србији примењивала од 1804. до 2002. године. Из доступне документације процењује се да је у том периоду у Србији убијено нешто више око 7.000 људи.
Која су кривична дела, због којих би се људски живот завршавао смртном казном?
Крађа, убиство, превара само су неке од дела због којих би се одговарало.
Дана 14.фебруара 1992. године у Сомбору је стрељан Пољак под именом Јохан Дроздек, осуђен на смрт 1988. године због силовања и убиства сестрогодишње девојчице. О починитељу монструозног догађаја, сем да је био незапослен и без занимања, мало се зна. Извори кажу да је девојчицу убио из освете и мржње коју је гајио према њеном оцу, јер како се наводи није хтео да му дозволи коришћење старог бицикла.
Комшије из Каравукова код Сомбора су виделе Јохана како на бициклу некуда одвози малу Ивану. Обећао јој је чоколадицу, ако се провоза с њим. На основу трагова на цигли, нађеној поред Иваниног тела, утврђено је да је дете које се отимало и вриштало, најпре усмртио, а затим силовао.
Потера за њим трајала је целу ноћ, а рано ујутру, убица се сам предао полицији, а ниједног тренутка није порицао злочин. Говорећи о мотиву, навео је да се јако наљутио што му "Џемо" није дао бицикл, и да у бесу није знао шта ради. Испричао је суду да га је девојчица нервирала када је, почела да плаче и све гласније молила да је врати кући.
- Кајем се, није требало да је убијем - рекао је судији.
Отежавајућа околност била је и налаз неуропсихијатра да је Дрозедек у тренутку злочина био урачунљив, те да није ментално поремећена личност. На извршење смртне казне Дрездек је чекао четири године.
Жалбе на пресуду, уз тражење помиловања биле су одбијене.
- Деловао је сталожено када је у зору доведен пред стрељачки строј, не одајући се да је уплашен и без речи, одсутно гледао у пушчане цеви осморице полицајаца, пре него што су њихове пушке опалиле. - кажу сведоци
Алојз Сајфрид, Флоријан Маузнер и Карло Драгутин Карл неки су од извршилаца смртне казне.
Народна скупштина Србије је 26. фебруара 2002. изменила Кривични закон тако што је из њега избрисала смртну казну. Према чл. 24 важећег Устава из 2006. године: “Људски живот је неприкосновен. У Републици Србији нема смртне казне”.