Језиви подаци: За више од 2 месеца 30 Срба умрло у Грчкој - ово су ствари које никако не смете да радите

Истраживали смо ко је у ризику и на које симптоме треба обратити пажњу. Др Бисерка Обрадовић објаснила је за портал Telegraf.rs шта је могући узрочник ове забрињавајуће бројке у Грчкој, као и зашто старији људи и деца посебно треба да буду на опрезу током одмора.

Према речима др Обрадовић, углавном долази до срчаних и можданих удара током летовања и то највише код старије популације, а која, како даље говори, неприпремљена одлази на море, ненавикнута на физичку активност, у овом случају пливање.

- Дешава се да људи у позним годинама, у жељи да што више пливају и време проводе у води то чине неприпремљени и долази до нагле физичке активности која по њих, као што нам показује ова статистика, може да буде кобна и смртоносна - објашњава нам на почетку разговора доктора.

Наиме, Генерални конзулат Србије у Солуну од 1. јуна 2025. године је издао укупно 23 спроводнице за пренос посмртних остатака држављана Србије. У већини случајева узрок смрти је био исхемија миокарда, пише Курир. Такође се додаје, да је од јуна Амбасада Србије у Атини издала седам спроводница, два су биле смрт утапањем у мору.

Опрез приликом скакања у воду

Нагли улазак у воду може да буде ризичан за све, односно, погађа све без обзира на године.

- Наше тело је током боравка на плажи загрејано. Неретко је тамо на мору близу 40 степени. Ми тако загрејани улазимо у воду која је за 10 степени хладнија од температуре нашег тела. Дешава се да онда наше тело, желећи да задржи своју температуру, нагло сужава крвне судове, а то онда доводи до престанка рада срчаног или можданог мишића - објашњава др Обрадовић о самом процесу који доводи до кобних последица, па и смрти.

Опасно је и, прича докторка још, и ако се претерано сунчамо, а када може доћи до хеморагије, крварења или истицање крви из крвних судова.

Узимајте довољно воде

Високе температуре током лета могу утицати на организам, јер долази до ширења крвних судова. Знојењем се губе електролити, натријум, калијум, магнезијум, па самим тим крв постаје гушћа, вискознија, склонија стварању угрушака, односно тромбова, и на тај начин се повећава ризик како за мождани, тако и за срчани удар, објаснила је недавно гошћа podcasta Здраво са Иваном, др Данијела Драшковић, кардиолог са Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње".

- Са ширењем крвних судова долази до пада крвног притиска, па се пацијенти осећају лоше, осећају главобоље, вртоглавице, малаксалост... Са губитком електролита долази до поремећаја у срчаном раду, јављају се аритмије па пацијенти осећају прескакање у срчаном раду, тахикардије, убрзани срчани рад, долази до несвестице, вртоглавице, па чак и до губитка свести. Ризичне групе су људи који се лече од повишеног крвног притиска, кардиоваскуларни пацијенти, они који су преболели неку коронарну болест, ту је старија популација, испричала је др Драшковић гостујући у podcastu Здраво са Иваном.

После јела не улазите одмах у воду

Др Бисерка Обрадовић  истакла је да никако не треба улазити у воду пуног стомака, као и да су најризичнија група управо старији људи и деца, код којих је опасност од смртних исхода повећанија него код остлих, уколико се не придржавају свих потребним правила и не слушају свој организам.

- После јела најмање 40 минута не би требало да улазимо у воду, али је битно рећи и да се не сме одмах после јела пити неки хладан напитак који може да доведе до споријег варења, а самим тим и до надутости, па пливање не долази у обзир - навела је докторка, те додала да се чувају и кардиоваскуларни болесници, али и сви они који већ имају одређену болест, коју само излагање сунцу и наглој физичкој активности може да посебно активира и и доведе до још горег здравственог стања.

Докторка је објаснила и које је то време када је најбоље да се иду на плажу, а када у току дана никако не смемо да смо на сунцу или у води.

- Најидеалније је да се на плажу иде ујутру до 10, па после 16 часова поподне, док никако не смемо да смо на сунцу и на плажи између 11 часова и 15 часова поподне. У том периоду ни сунцобран не помаже и најбоље је да се повучемо у своје собе - саветује докторка Бисерка.

Докторка наводи да морамо носити наочаре, шешир и да стално квасимо главу, али и истиче да наша кожа све памти, па нам претерано сунчање може доћи на наплату и после 10 године, када се могу појавити тумори на кожи.

Извор: Телеграф