КАКО ДА ПРЕПОЗНАТЕ "ОПАСАН ВАЗДУХ"? Загађеност је подељена у ШЕСТ КАТЕГОРИЈА!
Веће вредности индекса одговарају и већој загађености ваздуха
Откад је пре нешто мање од две године у медијима осванула вест да је Београд најзагађенија престоница на свету, тема квалитета ваздуха коначно је у јавности добила место које заслужује. Проверавање података на апликацији "АирВисуал" или сајту "waqi.com" постала је дневна рутина за многе у Србији, а на друштвеним мрежама редовно се деле фотографије на којима су видљиви велики бројеви, претећа црвена (или чак љубичаста) боја и иконице људи који носе маске.
Опрез! Овога се плаши свака жена! Не игноришите симптоме упорне Ешерихије
"ВАКЦИНА НИЈЕ ЧАРОБНИ ШТАПИЋ": Колико далеко смо од колективне заштите?
У горњомилановачкој болници нема ни један слободан кревет: Једини спас у чачанској Плавој хали
Бројка коју видите на апликацијама заправо представља индекс квалитета ваздуха (аир quality index, AQI) и служи да податке о тренутним концентрацијама загађујућих материја у ваздуху (које се мере у микрограмима по метру кубном) "преведе" у скалу једноставнију за разумевање којом би се оценило тренутно стање квалитета ваздуха на одређеном подручју.
Вредности на скали се могу кретати од 1 до 500, а квалитет ваздуха је подељен у 6 категорија, од зелене - добре, до бордо, која је оцењена као опасна:
- 0-50 Зелена - добар квалитет ваздуха
- 51-100 Жута - умерено добар квалитет ваздуха
- 101-150 Наранџаста - ваздух који је нездрав за осетљиве групе
- 151-200 Црвена - нездрав ваздух
- 201-300 Љубичаста - веома нездрав ваздух
- 300 Бордо - опасан ваздух
Веће вредности индекса одговарају и већој загађености ваздуха, док вредност 100 углавном представља званичну границу за одређену загађујућу материју након које се сматра да је ваздух загађен.
Објашњавање конкретних здравствених последица бисмо оставили лекарима, али рецимо да би сви требало да избегавају дужу физичку активност на отвореном када индекс почне да се приближава бројци од 150 и да из наранџасте прелази у црвену, док би они са болестима дисајних путева то требало да ураде и знатно раније.
Агенција за заштиту животне средине (СЕПА) користи нешто другачији индекс за оцењивање квалитета ваздуха, међутим, када говоримо о загађењу најситнијим ПМ2,5 честицама (које највише пратимо током зиме), граничне концентрације за различите категорије су сличне.
Подаци које можете видети на апликацијама долазе од мерних станица које су постављене на различитим местима у градовима. Мерне станице су опремљене сензорима који мере концентрације загађујућих материја.
Информисаност јавности о проблему квалитета ваздуха у нашој земљи и региону је у последње време знатно порасла. Сада је потребно енергију што више усмерити у решавање овог проблема. Мере су разне, од субвенционисања куповине ефикаснијих шпорета и квалитетнијег горива за грађане, преко унапређења енергетске ефикасности, па све до напуштања угља као енергента и преласка на обновљиве изворе енергије.
Истовремено, све мере које повољно утичу на смањење загађења ваздуха такође ће допринети и смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште и ублажавању климатских промена.
