Како екстремне врућине "топе" наш ДНК и убрзавају старење: Живот на врелој клими могао би да значи да раније добијамо болести које долазе са старошћу

Сулејман Хамудан навикао је на живот у граду са великим врелинама.

Он ради у ИТ продаји у Дубаију, у Уједињеним Арапским Емиратима, где температуре од јуна до септембра редовно премашују 45 степени Целзијусових.

-Ако сте напољу током дана, заиста се осећате као да сте у пустињи.

-Врелина и влага стварно умеју да вас шчепају за гушу, каже он.

-Обично много радим од куће. Ако изађем напоље, то буде негде тек око седам увече, кад залази сунце - и даље је веома вруће, али није толико неподношљиво.

Врло мало људи шета улицама током летњег периода, тако да у погледу одласка на посао, прелазим из куће у кола, па из кола у канцеларију, додаје он.

-Свуда је климатизовано, нарочито у тржним центрима где људи воле да остану већи део дана.Тржни центар је наша друга кућа!

Као и многи од нас, Сулејман се прилагођава на савремени свакодневни живот на претходно незамисливим температурама.

Научници истражују шта се дешава унутар нашег тела док изнова и изнова трпи овакву врсту врелине.

Студија са Универзитета у Јужној Калифорнији анализирала је шта се десило са неколико хиљада Американаца који су живели у више држава и на више клима, кад су се дневне температуре пеле изнад 32 степени Целзијусових.

Користећи анализе крви, тим је измерио епигенетску старост 3.600 испитаника напрема њиховој правој старости и упоредила је са подацима индекса врелине.

Ауторка студије, постдокторска истраживачица Еуњанг Чои, рекла је да је траг остављен на телима био запањујући - људи редовније изложни вишим температурама брже су старили.

Да ли постоје трајне последице по тело?
Научници већ знају да врелина може да изазове промене у когнитивној функцији, кардиоваскуларном здрављу и томе колико добро вам раде бубрези.

Међутим, подаци са УСЦ-а указују на то да редовно излагања високим температурама хемијски модификује вашу ДНК, што је процес зван метилација.

-Док наша телесна температура расте, липиди - масноће које окружују ћелије - почињу да мењају структуру у реалном времену, тако да се она распада, каже Џеф Гудел, аутор књиге Прво ће вас убити врућина - Живот и смрт на спаљеној планети.

-Структура ћелија се распада, а то се дешава кад кувате јаје! Мембрана јајета мења структуру.

Шта је епигенетско старење?
Колико брзо, дакле, ми кувамо наше сопствене ћелије?

Сви знамо да неки људи брже старе од других, а докторка Чои са УСЦ-а каже, најпростије речено, да је епигенетско старење само један од многих начина на које доктори могу да измере нечије биолошко старење.

Оно указује на то колико добро наше тело функционише на ћелијском нивоу.

-ДНК је фиксирана по рођењу, ми је никад не мењамо, али метилација је као прекидач за светло за гене и контрола за експресију гена", каже докторка Чои.

Анализе крви користе се за истраживање ових промена у метилацији ДНК (ДНАм).

-Замислите ДНК као наш нацрт, док је метилација разводна табла за оно шта се активира а шта не“, каже докторка Чои.

-Оно што је важно за разумевање овог процеса јесте да познајемо изложеност животној средини као што је стрес, загађење ваздуха...А сада врућина такође може да промени те прекидаче.

Докторка Чои каже да њени резултати показују да хронична изложеност врелини има једнако велики утицај на наша тела као и велике разлике у стилу живота.

-Ово може да се пореди са ефектима пушења и неумереног уношења алкохола, што је заиста веома добро утврђено.

Иако ово убрзавање старења може да делује као нешто мало - неколико месеци ту и тамо - важно је бити свестан колико се оно нагомила током времена.

Чак и блага повећања биолошког старења која се одржавају годину за годином додају вам неколико година бржег старења.

То значи да можете да добијете болести узроковане старошћу као што су дијабетес, деменција и кардиовсакуларна болест много раније.

Али докторка Чои каже да ово истраживање сада представља добру прилику.

-Ми овај увид доживљавамо као претечу која лекарима даје 'златно време' да интервенишу медицински.

Шта је са седом косом и борама?
Хоће ли, онда, живот на узаврелим температурама изменити како изгледамо?

Сулејман каже како примећује да његово тело брже стари у Дубаију, са више бора и набора који му се појављују на лицу.

-Прошлог лета сам морао код лекара зато што сам гадно изгорео на сунцу.Кожа ми је баш била оштећена, а и даље видим ожиљке на њој.

Морао је, каже, да истражује креме за сунчање, што није морао никад да ради док је живео у Лондону.

-Почињем да разумем зашто људи током дана шетају улицама са кишобранима.Кад дођете кући, почињете да осећате последице сталне изложености коже сунцу.

Стална изложеност ултраљубичастом светлу од сунца појачаће борање ваше коже, због чега ћете изгледати старије.

Мање је јасно, међутим, да ли због тога и ваша коса седи брже.

Боју косе одређују ћелије које производе пигменте по имену меланоцити, а неки дерматолози сугеришу да изложеност УВ зрачењу такође омета овај процес.

Оно што знамо јесте да је читав дијапазон неуролошких стања погоршан растом топлоте и влаге: епилепсија; мождани удар; енцефалитис; мултипла склероза и мигрене.

А сва ова стања могу да учине одржавање ваше килаже вежбањем, на пример, много тежим.

Коме је потребно највише заштите од екстремне врелине?
У мањој студији из 2023. године спроведеној у Немачкој, докторка Венли Ни, стручна сарадница за еколошко здравље на харвардској Школи јавног здравља Т.Х. Чен, такође је повезала више температуре ваздуха са бржим старењем ћелија.

Један од нагласака њеног истраживања био је тумачење образаца метилације ДНК у односу на болести узроковане старењем.

-Оно је показало да људи са дијабетесом и гојазношћу старе много брже, каже она.Доследно смо налазили да су дијабетичари рањивији на екстремне врућине.

Када анализе крви покажу брже старење у ћелијама, то је онда снажан биомаркер за морталитет и повећани ризик од дијабетеса, кардиоваслуларне, пулмоналне и неуролошке болести такође, додаје докторка Венли Ни.

Постоје ограничења у истраживању, тако да иако је епигенетика добра за разумевање убрзавања старења, она нам не говори који системи у нашем телу су највише оштећени врелином.

Тим докторке Чои сада планира да анализира да ли су бубрежни, мождани или срчани системи највише угрожени.

'Мораће да мењају животе'
Џеф Гудел је одлучио да напише књигу о климатским променама након што се затекао на раду у Фениксу, по дану кад је температура скочила на 46 степени Целзијусових.

Пошао је у шетњу неколико улица даље до места састанка, али је замало колабирао успут налетевши на узаврели „зид врелине".

Гудел је желео да разуме да ли је могуће да вам само једно искуство попут тог измени метаболизам.

Скорашње животињско истраживање на мишевима показало је да чак и излагање једном догађају екстремне врелине оставља трајне последице на метаболизам тог миша.

И док се климатске промене убрзавају, број дана са екстремним врућинама у САД могао би да порасте на 20 до 30 дана широм већег дела земље пре средине овог века, према Националној процени климе у овој земљи.

Јужне америчке савезне државе већ доживљавају дужу сезону врелина, а она сваке године стиже све раније.

-На местима као што је Тексас, људи размишљају о сезони врућина све време, каже Гудел,Они знају на основу претходна два лета да ће морати да промене животе и да почну да размишљају другачије о томе како раде и куда се крећу.

Гудел каже да је као последица тога већ дошло до приметне промене у речнику како расте свест о ризицима од екстремних врелина.

Разматра се рангирање јачине топлотних таласа бројевима сличним ураганима, мада ће можда бити потребно и мерење влаге.

-Телевизијске вести су нам некада показивале колоне аутомобила које одлазе на плажу током топлотног таласа, каже он.

Уместо тога, људи су почели да размишљају о налетима врелине као о „опасној сили, нарочито за људе који морају да раде напољу и људе који живе у зградама без адекватне изолације", каже он.

За Гудел, климатска криза је већ изазвала огромне поделе.

-Трансформишемо се у двопартијску државу: на охлађене и скуване каже он,На једној страни су вода, хлад и клима. На другој су зној, патња и чак, у најгорим случајевима, смрт.

Он сматра да је најважнија ствар коју сви Тексашани сада знају о врелини да је - то једна предаторска сила која прво напада најугроженије.

Извор: Србија Danas/BBC