КАКО ЈЕ ПАНДЕМИЈА УТИЦАЛА НА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ? Директорка "Лазе Лазаревића" открила највећи проблем
Пандемија корона вируса утицала је и на ментално здравље, а директорка болнице "Лаза Лазаревић" открива ко је имао највише проблема и каквих.
Пандемија корона вируса драстично нам је променила животе. Већ више од годину и по дана се боримо против ковида-19, сви смо прошли кроз различите ситуације – од карантина, преко потпуног одсуства друштвеног живота, а нажалост, многи су остали без блиских људи.
ЗБОГ НЕВАКЦИНИСАНИХ СРБИЈА ВРАЋА СТРОГЕ МЕРЕ НА СНАГУ: Шта нас чека у четвртом таласу и да ли можемо то да спречимо
ПАПРЕНО: Уколико заразе пацијента, медицинари могу дебело да плате - могућа и КАЗНА ЗАТВОРА
СТИЖЕ ДРАСТИЧНО ОГРАНИЧЕЊЕ БРЗИНЕ: Ево колико можете да "јурите" по путу од сада у овом граду
Све то је неизбежно утицало на наше ментално здравље, а директорка клинике "Лаза Лазаревић" др Ивана Сташевић Карличић је за РТС открила ко је и зашто највише звао телефонске сервисе ове клинике.
- Динамика епидемије је диктирала позиве и садржај позива. На почетку су, баш како је то предвидела Светска здравствена организација, највише били изражени анксиозност, депресивни симптоми, неизвесност коју је носила пандемија. Међутим, како је протицало време мењала се проблематика и вулнерабилне групе, тј. они људи који нису успели да се адаптирају на такве факторе из стресогене средине су остали они који су наставили да користе сервисе. Морам да напоменем да је животна преваленција ових поремећаја и пре пандемије била поприлично висока, негде до 20 одсто, током једног периода пандемије је скочила до 35 одсто. Међутим, од октобра прошле године се стање стабилизовало, што значи да смо ми као личности које су рођене да се адаптирају ту адаптацију и направили.
Докторка је открила и колико људи је током пандемије путем сервиса затражило психолошку помоћ.
- Ми смо не само телефонских линијама, већ и помоћу дигиталних платформи стизали до сваког становника Србије. На дигиталним платформама смо имали преко 25.000 терапијских и неких других интервенција у кризи, а на целом сервису 0800/309-309, који садржи линију за превенцију суицида, линију за психосоцијалну подршку током пандемије и линију за помоћ породицама и адолесцентима, имали смо преко 30.000 позива.
Иако је био велики број позива, др Сташевић Карличић каже да није дошло до великог пораста менталних проблема у општој популацији.
- Оболевале су вулнерабилне групе, адолесценти, здравствени радници и они који су изгубили посао током пандемије, тако да није дошло до великог пораста када се гледа тотални број опште популације. У Србији је и овај феномен био мање изражен због тога што смо имали мање локдауна и био је мање рестриктиван. Сви поремећаји у домену менталног здравља су углавном везани за последице локдауна.