Каква нас зима очекује и колико ће пасти снега: Поларни вртлог овако утиче на прогнозу, а изостанак Михољског лета значи само једно

Према речима професора др Александра Ваљаревића, „због појаве западно руске, односно, источно атланске осцилације зима пред нама би могла да буде хладнија од претходне, самим тим ако буде хладнија зима можемо очекивати, са дозом опреза, и мало више падавина“.

Према подацима Републичког хидрометеоролошког сајта (РХМЗ), ове зиме очекује се да:

• средња сезонска температура ваздуха буде изнад просека, са одступањем око 1 степен
• вредности средње сезонске температуре ваздуха да буде од 1 до 4 степени у нижим пределима, у
  планинским пределима од 0 до -3 степени
• број мразних дана од 30 до 55, а на планинама од 60 до 75 дана
• број ледених дана од 5 до 15, а на планинама од 25 до 40 дана

-Сезонска количина падавина у домену просека, од 110 mm до 160 mm у нижим пределима, а у брдовито-планинским пределима од 170 mm до 220 mm. Број дана са падавинама већим од 0,1 mm током зимске сезоне у нижим крајевима у интервалу од 32 до 40, а на планинама до 50 – објављено је на сајту РХМЗ.

Повратак хладније зиме и више снега у Европу

Познати метеоролошки сајт „Севере Weather Еуропе“ је објавио да „зимска прогноза за 2025/2026. годину, показује велику вероватноћу повратка хладније зиме у делове САД-а, Канаде, а делимично и у Европу.

Метеоролози су поручили да се „вођен с неколико океанских и атмосферских покретача, глобални метеоролошки систем изгледа усклађује према повратку хладније старе зимске сезоне“, што би могло да значи и више снега у односу на неколико претходних зима.

Аномалије температуре океана показују да се хладна фаза, Ла Ниња, почиње развијати у тропским регијама и очекује се да ће потрајати током зиме. Предвиђа се активан слабији Ла Ниња догађај који ће утјецати на зиму 2025./2026., уз брзо слабљење и повратак топлије фазе током 2026. године.

Слаб поларни вртлог – хладнија и снежнија зима

„Севере Weather Еуропе“ наводи да поларни вртлог (Полар Vortex) описује целокупну атмосферску циркулацију од јесени до раног пролећа, најснажнију током зиме. Дели се на доњи и горњи слој, при чему се горњи поларни вртлог налази у стратосфери. Када је поларни вртлог слаб или поремећен, долази до нестабилног млазног струјања, што доводи до тога да хладан ваздух лакше „бежи“ из поларних подручја према САД или другим средњим географским ширинама.

Дакле, за хладнију и снежнију зиму, слаб поларни вртлог је најбоља опција. 

У природи, слаб поларни вртлог значи да долази до „слома“ атмосферске циркулације. Негативан QBO (квазибиенална осцилација) у стратосфери погодује управо тој слабости. Поларни вртлог се већ почиње формирати, а прогнозе указују на изузетно слаб интензитет за ово доба године – можда чак и рекордно низак. То повећава могућност каснијих поремећаја и хладнијих временских услова при земљи.

Кључни узрок у октобру је раширеност снежног покривача над Сибиром. Вишеструке студије су показале да обилан снежни покривач у октобру може да ослаби стратосферски поларни вртлог касније током зиме.

Да ли стиже хладнија зима

То повећава шансе за продор хладног ваздуха у САД и Еуропу. На западу Канаде и сјеверозападу САД-а већ се назире повратак снежних падавина.

Над Еуропом се уочава подручје високог притиска над северним деловима континента, што обично доводи до дотока хладнијег источног ваздуха према унутрашњости Еуропе.

Досадашње анализе и прогнозе показују снажан сигнал који упућује на повећану вероватноћу повратка хладније зиме 2025./2026.

Међутим, као и увијек, на глобални временски систем утиче много фактора.

Чести продори хладног ваздуха

Иван Ристић, метеоролог, каже за „Блиц“ да за сада делује да је поларни вртлог доста слаб, а у тим ситуацијама чести су продори хладног ваздуха са севера и североистока према нама и то се већ дешава.

Објашњава да је ослабило и одложено је захлађење за викенд пред нама, тако да улазимо у топлији и стабилнији период са температурама око 20 степени, али се јаче захлађење очекује средином октобра када се нова количина хладног ваздуха из Русије врати и поново падне снег на планинама, а можемо га очекивати и у нижим пределима.

- Ако се поларни вртлог буде у границама нормале или нешто слабији имаћемо честе продоре хладног ваздуха из области Русије и са севере Европе и онда можемо очекивати стварање циклона и појаву снега. Сада ће брдовито – планински предели добијати снег, а како време буде одмицало сваки следећи налет хладног ваздуха може да донесе снег и у ниже пределе – каже Ристић.

Изостанак Михољског лета

- Ове године ће изостати право Михољско лет, а обично када се то деси, када изостане Михољско лето, те године зима буде доста хладнија. То се догодило 2016./2017. године. Тада је исто изостало Михољско лето, зима је била баш хладна и заледио је Дунав, можда мало и Сава. Јесен почиње да личи на јесен и верујем да ће зима више личити на праву зиму – каже Ристић.