КО ЋЕ ПРЕЖИВЕТИ КОРОНУ? Најновије истраживање напокон дало спасоносни одговор, а суштина је у једној ствари!
Још једно велико научно отркиће о ковиду 19
Научници из Велике Британије су открили да мутације на генима ИФНАР2, TYK2, ОАС1, DPP9 и ЦР2 објашњавају зашто неки развију јако тежак облик болести, а други људи не.
СТИЖЕ СПАС ОД КОРОНЕ! ДРУГА РУСКА УЗДАНИЦА У БОРБИ ПРОТИВ КОВИДА: Све што нисте знали о "EpiVakKoroni"
ОТКРИВЕН НОВИ ЛЕК КОЈИ ЛЕЧИ КОРОНУ: После вакцине добили смо још једно "чудо"
Будимпешта ће сутра бити у блокади, на томе могу да "захвале" Америма!
Зашто неки људи с коронавирусом немају никакве симптоме, док се други озбиљно разболе, заврше на респиратору и чак премину - једна је од највећих загонетки пандемије?
Одговор се делом крије у генима, односно у мутацији пет гена који су повезани са најтежим облицима ковида 19, открило је научно истраживање спроведено у Великој Британији.
Ово откриће пружа нови увид у то где имуносистем „погреши“ у борби с вирусом, што може помоћи код успостављања нових терапија за лечење ковида.
Научници Универзитета у Единбургу проучавали су ДНК 2.700 пацијената смештених на 208 одељења за интензивну негу широм Британије и дошли до закључка да пет гена повезаних са антивирусним имунолошким одговором и запаљењем плућа имају кључну улогу у многим тешким случајевима болести.
- Гени ИФНАР2, TYK2, ОАС1, DPP9 и ЦР2 делимично објашњавају зашто неки развију јако тежак облик болести, док на друге вирус не утиче. Скенирали смо гене сваког од пацијената, а геноми су потом упоређивани са ДНК здравих људи како би се откриле разлике. Пронађено их је неколико: прва је у гену који се зове TYK2. Разлике су пронађене и у гену DPP9, који такође има улогу код упала, као и у гену ОАС. Варијације код гена ИФНАР2, који је повезан с молекулом интерфероном, који помаже да се имуносистем покрене чим примети инфекцију, такође су примећене код пацијената на интензивној нези. Наши резултати у показали који лекови би требало да буду на врху листе за клиничка испитивања - рекао је Кенет Бејли, један од вођа истраживања које је објављено у часопису Нејчер.
Специјалиста генетике и молекуларни биолог и физиолог др Ивана Бузаџић рекла је да су оваква истраживања основ за развој персонализоване медицине, јер сваки организам је другачији, па самим тим и реагује другачије.
- Пре било какве терапије треба урадити генетска истраживања и тек онда ћемо знати каква ће реакција организма бити. Код оваквих истраживања је потребно време, а циљ је персонализована медицина и фармакогенетика, то јест индивидуална терапија за сваког појединца. Треба да се ради на превенцији, да и када дође до компликација, реакција организма буде што боља. Ако неко добије озбиљне здравствене проблеме, треба реаговати брзо и никакво лечење преко Гугла или савет комшије не долази у обзир. У овом случају треба слушати генетичаре када су сва истраживања у питању, а за терапију фармакологе и имунологе - рекла је др Бузаџић.
Предиспозиција за оболевање
Директорка Института за нуклеарне науке „Винча“ Снежана Пајовић изјавила је недавно да генетски профил сваког од нас носи одређене записе у генима, који одређују да ли постоји већа или мања предиспозиција за оболевање од ковида 19. То је утврђено истраживањем на коме раде истраживачи Лабораторије за радиобиологију и молекуларну генетику тог института, а како је додала др Пајовић, генетски маркери јасно указују на могући ток развоја обољења, што омогућава превентивно деловање. Научноистраживачки рад на том пројекту трајаће 18 месеци.
Посећамо, током последња 24 часа на коронавирус у Србији тестирано је 16.886 грађана, од којих је 5.679 позитивно, док је преминуло 48 људи, чиме се укупан број умрлих од почетка епидемије у земљи попео на 2.275. На респираторима је 318 пацијената, док је укупно хоспитализовано 8.744 оболела. У установама социјалне заштите и домовима за одрасле и старе заражено је скоро 3.000 људи - 2.057 корисника и 902 запослених, саопштило је Министарство за рад.