Филмска потера на Славији трајала 10 ноћи: Хиљаде грађана се окупило и гађало Владу ружама док је бежао и исмевао београдску полицију

Деведесете су биле време када је Београд живео између ратних фронтова и сопственог хаоса. Улице су биле преплављене оружјем, пуцњава је било на сваком ћошку, а крвава убиства постала су готово свакодневица. У том хаосу сиромаштва и безакоња, криминалци су попримали митске размере. Сликали су се за новине, пунили насловне стране и своје сукобе водили јавним, готово медијским спектаклима. Све те приче, митске фигуре београдског подземља и крваву хронику једне изгубљене деценије, можете читати у нашој рубрици Криминал 90-их.

Београдски фантом је једна од оних београдских прича које се не завршавају, него само мењају облик. Једни ће рећи да је био градска легенда, други да је био опасан преступник, трећи да је био пркос у времену када се пркос скупо плаћао. А име које се деценијама препричава је исто: Влада Васиљевић, познат и као Васа Опел и Васа Кључ, човек који је крајем седамдесетих у украденом белом Поршеу 911 Тарга ноћима излуђивао полицију и скупљао публику какву Београд дотад није видео.

Ко је био Влада Васиљевић?

Пре него што је постао Београдски фантом, Влада је у граду већ имао репутацију возача који не уме да се заустави. Међу пријатељима је добио надимке који објашњавају целу његову животну филозофију. Васа Опел, јер је волео да "позајмљује" аутомобиле те марке, и Васа Кључ, јер се причало да је умео да покрене скоро сваки ауто и без кључа.

О том пориву говорио је директно, без глуме и без жеље да се правда:

"Не знам шта ме вуче да украдем кола. Знам да је то кажњиво и да ћу имати последице, али када сам у аутомобилу не излази ми се"

Влада Васиљевић

Легенда каже да је често аутомобиле враћао уредно, без огреботине и са пуним резервоаром, као да је у питању био ноћни круг по граду, а не крађа. Баш та чудна мешавина дрскости и "правила" допринела је да га многи доживе као урбаног јунака, а не као класичног криминалца.

Крађа белог Поршеа и почетак спектакла

Права експлозија мита почиње 1979. године, када је нестао бели Порше 911 Тарга (у јавности најчешће памћен као "бели Порше"), аутомобил тенисера Ивка Плећевића. Тек тада Београд добија причу која личи на филм, мистериозни возач, егзотичан ауто, ноћне јурњаве, радио-позиви и публика која навија против полиције.

Рута Београдског фантома: Славија као арена

Како би пао мрак, тако је град добијао "програм". Најчешће се помиње круг Булевар краља Александра (тада Булевар револуције), затим данашња Београдска, па Славија, где би Фантом правио кругове, окретао се, "нестајао" и враћао, као да тестира живце полиције и стрпљење публике.

У причама сведока, улице су биле пуне. Људи су наводно долазили са столицама, грицкалицама, транзисторима. Неки су се распоређивали као на стадиону, само што је терен био асфалт, а утакмица је била полиција против Поршеа. Према урбаној легенди, девојке су Порше Београдског фантома обасипале ружама док је успешно исмевао полицију.

Полиција, потера и човек који је добио задатак - инспектор Фанђо

За полицију је то био удар на ауторитет. Порше је био бржи, управљивији и звучно "већи" од већине службених возила. У покушају да безуспешна јурњава личи на праву потеру, у причу улази и стварни лик, инспектор Душан Живковић Фанђо, човек који је учествовао у јурњави и који се касније појављује у документарном делу филма "Београдски фантом".

- Да би дошли до жељеног циља, морате да будете калдрмаш. А то значи да сам рођен на тој калдрми. Моја генерације је отишла на једну страну, у криминал, а ја сам отишао у полицију - говори у филму бивши инспектор Душан Живковић Фанђо, а затим објашњава свје виђење Београдског фантома:

- Није хтео он, како они то кажу, да завитлава полицију, није њему то био циљ. Него је имао нешто у себи за шта психолози могу да дају дијагнозу - говорио је Фанђо о Влади Васиљевићу.

Покојни глумац, Марко Живић, који је у филму тумачио Фанђа, описао је и лик и околности, али и зашто је тај детаљ важан за целу причу:

- Фанђо је био главни који је учествовао у хватању Фантома. Он је заправо човек с улице, са градске калдрме, који је сплетом околности постао полицајац. И то какав! Веома предан свом послу, одговоран, један од најбољих. - говорио је тада глумац.

Живић је објаснио и практичан проблем, зашто је полицији било тешко да парира Поршеу:

- Тада је наша полиција располагала само 'кечевима'. Те Заставе 101 свакако нису могле да се носе са једним Поршеом. Онда је полиција дала задатак Фанђу да га јури, а он је тада возио један веома моћни форд, ауто који је по могућностима и могао донекле да парира Поршеу. - рекао је Живић уоши премијере филма.

Према истим сведочењима, прави инспектор Фанђо је данас у пензији и пристао је да се појави у филму и исприча своју страну приче.

Постоји и она мала, мангупска сцена која звучи као Београд у једној реченици, Фанђо је гледао пробе и добацио глумцу детаљ који нико други не би приметио: "Све је у реду, само имаш лоше панталоне. Ја такве нисам носио."

Фотографија која је разбила мистерију

Дрскост Београдског фантома је ишла толико, да је са говорница звао радио станице и најављувао своје вожње, што је полицију додатно иритирало, а што је одушевљавало грађане који су на Владину вожњу долазили масовно, као на представу.

Још један важан лик приче, а који је по Владиној најавио долазио на "представу" је Илија Богдановић, човек који је успео да фотографише Фантома и тиме "упеца" доказ који није био само легенда са улице. У филмским и медијским причама, управо се Богдановић наводи као кључни сведок који је успео да ухвати и аутомобил и лице, и да разбије део анонимности која је хранила мит.

Замка на Славији и хапшење Владе Васиљевића

Када је постало јасно да јурњава не престаје, уследила је замка. У причама које су касније препричаване, полиција је покушала да блокира излазе са Славије аутобусима јавног превоза. Фантом је тада ударио у блокаду, али је успео да искочи из Поршеа и побегне с обзиром да се у том тренутку налазило стотине, ако не и хиљаде људи који су одмах окружиле бели Порше. Убрзо потом је идентитет откривен после анонимне дојаве, а до данас се нагађа ко га је пријавио и зашто.

Казна, бекство из затвора и повратак - пркос до краја

Суд га је, како се наводи, осудио због крађе аутомобила и угрожавања безбедности саобраћаја. У затвору је важио за мирног и коректног затвореника. У легенду је ушло и то да је побегао кроз прозор, па се после неколико дана сам вратио, наводно да одвезе још један круг да "не остане утисак да је полиција победила".

Смрт Владе Васиљевића и теорије које су остале

Непосредно после изласка из затвора, прича добија мрачнији тон. Влада Васиљевић је преминуо 1982. године након тешке саобраћајне несреће, а део јавности је годинама шапутао о могућности да то није била обична несрећа, с обзиром да се ради о малтене професионалном возачу.

Једне вечери, камион се под неразјашњеним околностима закуцао у Ладу у којој је Влада био сувозач. Његов пријатељ, који је возио је погинуо на лицу места , док је Влада преминуо у болници неколико дана касније.

Управо ту, на крају, Београдски фантом престаје да буде само возач у белом Поршеу и постаје симбол - за једне слободе, за друге хаоса, а за треће Београда који је умео да се окупи око једне ноћне јурњаве као око градске светковине.

Филм "Београдски фантом" по истинитој причи о Васи Опелу

Прича је добила и своју филмску верзију у остварењу "Београдски фантом" (2009), у режији Јована Б. Тодоровића, које комбинује игране сцене и документарне исповести кључних актера, укључујући и сведоке потере. Владу Васиљевића тумачи Милутин Милошевић, док је улога Фанђа била поверена покојном глумцу Марку Живићу.