Filmska potera na Slaviji trajala 10 noći: Hiljade građana se okupilo i gađalo Vladu ružama dok je bežao i ismevao beogradsku policiju

Devedesete su bile vreme kada je Beograd živeo između ratnih frontova i sopstvenog haosa. Ulice su bile preplavljene oružjem, pucnjava je bilo na svakom ćošku, a krvava ubistva postala su gotovo svakodnevica. U tom haosu siromaštva i bezakonja, kriminalci su poprimali mitske razmere. Slikali su se za novine, punili naslovne strane i svoje sukobe vodili javnim, gotovo medijskim spektaklima. Sve te priče, mitske figure beogradskog podzemlja i krvavu hroniku jedne izgubljene decenije, možete čitati u našoj rubrici Kriminal 90-ih.

Beogradski fantom je jedna od onih beogradskih priča koje se ne završavaju, nego samo menjaju oblik. Jedni će reći da je bio gradska legenda, drugi da je bio opasan prestupnik, treći da je bio prkos u vremenu kada se prkos skupo plaćao. A ime koje se decenijama prepričava je isto: Vlada Vasiljević, poznat i kao Vasa Opel i Vasa Ključ, čovek koji je krajem sedamdesetih u ukradenom belom Poršeu 911 Targa noćima izluđivao policiju i skupljao publiku kakvu Beograd dotad nije video.

Ko je bio Vlada Vasiljević?

Pre nego što je postao Beogradski fantom, Vlada je u gradu već imao reputaciju vozača koji ne ume da se zaustavi. Među prijateljima je dobio nadimke koji objašnjavaju celu njegovu životnu filozofiju. Vasa Opel, jer je voleo da "pozajmljuje" automobile te marke, i Vasa Ključ, jer se pričalo da je umeo da pokrene skoro svaki auto i bez ključa.

O tom porivu govorio je direktno, bez glume i bez želje da se pravda:

"Ne znam šta me vuče da ukradem kola. Znam da je to kažnjivo i da ću imati posledice, ali kada sam u automobilu ne izlazi mi se"

Vlada Vasiljević

Legenda kaže da je često automobile vraćao uredno, bez ogrebotine i sa punim rezervoarom, kao da je u pitanju bio noćni krug po gradu, a ne krađa. Baš ta čudna mešavina drskosti i "pravila" doprinela je da ga mnogi dožive kao urbanog junaka, a ne kao klasičnog kriminalca.

Krađa belog Poršea i početak spektakla

Prava eksplozija mita počinje 1979. godine, kada je nestao beli Porše 911 Targa (u javnosti najčešće pamćen kao "beli Porše"), automobil teniserа Ivka Plećevića. Tek tada Beograd dobija priču koja liči na film, misteriozni vozač, egzotičan auto, noćne jurnjave, radio-pozivi i publika koja navija protiv policije.

Ruta Beogradskog fantoma: Slavija kao arena

Kako bi pao mrak, tako je grad dobijao "program". Najčešće se pominje krug Bulevar kralja Aleksandra (tada Bulevar revolucije), zatim današnja Beogradska, pa Slavija, gde bi Fantom pravio krugove, okretao se, "nestajao" i vraćao, kao da testira živce policije i strpljenje publike.

U pričama svedoka, ulice su bile pune. Ljudi su navodno dolazili sa stolicama, grickalicama, tranzistorima. Neki su se raspoređivali kao na stadionu, samo što je teren bio asfalt, a utakmica je bila policija protiv Poršea. Prema urbanoj legendi, devojke su Porše Beogradskog fantoma obasipale ružama dok je uspešno ismevao policiju.

Policija, potera i čovek koji je dobio zadatak - inspektor Fanđo

Za policiju je to bio udar na autoritet. Porše je bio brži, upravljiviji i zvučno "veći" od većine službenih vozila. U pokušaju da bezuspešna jurnjava liči na pravu poteru, u priču ulazi i stvarni lik, inspektor Dušan Živković Fanđo, čovek koji je učestvovao u jurnjavi i koji se kasnije pojavljuje u dokumentarnom delu filma "Beogradski fantom".

- Da bi došli do željenog cilja, morate da budete kaldrmaš. A to znači da sam rođen na toj kaldrmi. Moja generacije je otišla na jednu stranu, u kriminal, a ja sam otišao u policiju - govori u filmu bivši inspektor Dušan Živković Fanđo, a zatim objašnjava svje viđenje Beogradskog fantoma:

- Nije hteo on, kako oni to kažu, da zavitlava policiju, nije njemu to bio cilj. Nego je imao nešto u sebi za šta psiholozi mogu da daju dijagnozu - govorio je Fanđo o Vladi Vasiljeviću.

Pokojni glumac, Marko Živić, koji je u filmu tumačio Fanđa, opisao je i lik i okolnosti, ali i zašto je taj detalj važan za celu priču:

- Fanđo je bio glavni koji je učestvovao u hvatanju Fantoma. On je zapravo čovek s ulice, sa gradske kaldrme, koji je spletom okolnosti postao policajac. I to kakav! Veoma predan svom poslu, odgovoran, jedan od najboljih. - govorio je tada glumac.

Živić je objasnio i praktičan problem, zašto je policiji bilo teško da parira Poršeu:

- Tada je naša policija raspolagala samo 'kečevima'. Te Zastave 101 svakako nisu mogle da se nose sa jednim Poršeom. Onda je policija dala zadatak Fanđu da ga juri, a on je tada vozio jedan veoma moćni ford, auto koji je po mogućnostima i mogao donekle da parira Poršeu. - rekao je Živić uoši premijere filma.

Prema istim svedočenjima, pravi inspektor Fanđo je danas u penziji i pristao je da se pojavi u filmu i ispriča svoju stranu priče.

Postoji i ona mala, mangupska scena koja zvuči kao Beograd u jednoj rečenici, Fanđo je gledao probe i dobacio glumcu detalj koji niko drugi ne bi primetio: "Sve je u redu, samo imaš loše pantalone. Ja takve nisam nosio."

Fotografija koja je razbila misteriju

Drskost Beogradskog fantoma je išla toliko, da je sa govornica zvao radio stanice i najavljuvao svoje vožnje, što je policiju dodatno iritiralo, a što je oduševljavalo građane koji su na Vladinu vožnju dolazili masovno, kao na predstavu.

Još jedan važan lik priče, a koji je po Vladinoj najavio dolazio na "predstavu" je Ilija Bogdanović, čovek koji je uspeo da fotografiše Fantoma i time "upeca" dokaz koji nije bio samo legenda sa ulice. U filmskim i medijskim pričama, upravo se Bogdanović navodi kao ključni svedok koji je uspeo da uhvati i automobil i lice, i da razbije deo anonimnosti koja je hranila mit.

Zamka na Slaviji i hapšenje Vlade Vasiljevića

Kada je postalo jasno da jurnjava ne prestaje, usledila je zamka. U pričama koje su kasnije prepričavane, policija je pokušala da blokira izlaze sa Slavije autobusima javnog prevoza. Fantom je tada udario u blokadu, ali je uspeo da iskoči iz Poršea i pobegne s obzirom da se u tom trenutku nalazilo stotine, ako ne i hiljade ljudi koji su odmah okružile beli Porše. Ubrzo potom je identitet otkriven posle anonimne dojave, a do danas se nagađa ko ga je prijavio i zašto.

Kazna, bekstvo iz zatvora i povratak - prkos do kraja

Sud ga je, kako se navodi, osudio zbog krađe automobila i ugrožavanja bezbednosti saobraćaja. U zatvoru je važio za mirnog i korektnog zatvorenika. U legendu je ušlo i to da je pobegao kroz prozor, pa se posle nekoliko dana sam vratio, navodno da odveze još jedan krug da "ne ostane utisak da je policija pobedila".

Smrt Vlade Vasiljevića i teorije koje su ostale

Neposredno posle izlaska iz zatvora, priča dobija mračniji ton. Vlada Vasiljević je preminuo 1982. godine nakon teške saobraćajne nesreće, a deo javnosti je godinama šaputao o mogućnosti da to nije bila obična nesreća, s obzirom da se radi o maltene profesionalnom vozaču.

Jedne večeri, kamion se pod nerazjašnjenim okolnostima zakucao u Ladu u kojoj je Vlada bio suvozač. Njegov prijatelj, koji je vozio je poginuo na licu mesta , dok je Vlada preminuo u bolnici nekoliko dana kasnije.

Upravo tu, na kraju, Beogradski fantom prestaje da bude samo vozač u belom Poršeu i postaje simbol - za jedne slobode, za druge haosa, a za treće Beograda koji je umeo da se okupi oko jedne noćne jurnjave kao oko gradske svetkovine.

Film "Beogradski fantom" po istinitoj priči o Vasi Opelu

Priča je dobila i svoju filmsku verziju u ostvarenju "Beogradski fantom" (2009), u režiji Jovana B. Todorovića, koje kombinuje igrane scene i dokumentarne ispovesti ključnih aktera, uključujući i svedoke potere. Vladu Vasiljevića tumači Milutin Milošević, dok je uloga Fanđa bila poverena pokojnom glumcu Marku Živiću.