Ко је крив ако вам отпадне точак због рупе на путу: Шта кажу прописи и пракса?
Опасности које вребају на путевима су бројне, а возачи најчешће стрепе од других учесника у саобраћају. Међутим, постоје и оне препреке које не зависе од људског фактора, а према речима стручњака, могу бити и фаталне.
Било да личе на безазлене "поточиће" или на озбиљне "кратере", рупе на путевима постале су свакодневна појава у домаћем саобраћају. Њихова присутност не само да приморава возаче да их избегавају, већ се намеће као тема коју не би смела да заобилази ни шира јавност.
Спектар проблема које ове "друмске немани" могу да изазову је широк, али кључно питање гласи – ко је одговоран уколико дође до оштећења возила због налетања на рупу на путу?
Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја нема дилему – одговоран је онај ко је задужен за одржавање пута, под условом да возачу препрека на путу није на прописан начин сигнализована.
- Ако су у питању државни путеви – аутопутеви, мотопутеви, као и државни путеви првог и другог реда (раније познати као магистрални и регионални путеви) – а њиховим одржавањем управља ЈП 'Путеви Србије', право на накнаду штете се, по правилу, остварује путем суда. Ово предузеће готово никада не исплаћује штету у такозваним мирним поступцима. Када је реч о локалним путевима, надлежност се разликује од града до града. На пример, у Београду је ситуација једноставнија јер ЈП "Путеви Београда" има закључен уговор са осигуравајућим друштвом које у тим случајевима покрива штету - изјавио је Окановић за Euronews Србија.
Шта кажу из Путева Србије?
Одговор из ЈК "Путеви Србије":
- Уколико дође до оштећења возила током вожње државним путем, проузрокованог преласком преко ударне рупе, потребно је обратити се предузећу надлежном за одржавање деонице пута на којој се оштећење догодило.“
У случају оштећења, из овог предузећа саветују да се одмах позове полиција, која мора изаћи на лице места и сачинити увиђај. На основу записника, возач се затим може обратити надлежном предузећу.
- Могуће је обратити се и ЈП "Путеви Србије", као управљачу државних путева И и II реда, које ће у оквиру својих надлежности спровести процедуру“, наводи се у њиховом одговору.
Окановић: Надлежни обесхрабрују возаче како би надокнадили штету
Међутим, како то често бива – једно су прописи, а друго је пракса. Према речима Окановића, стање на терену знатно одступа од теорије.
Иако не постоје прецизни подаци о броју возача који пријављују овакве инциденте, а још мање о онима који успешно наплате штету, наш саговорник указује на заједнички проблем са којим се сусрећу сви који се упусте у ову правну битку.
- Оно што могу са сигурношћу да кажем јесте да ЈП 'Путеви Србије', када је надлежно за одржавање, чини све што може да обесхрабри власника возила да оствари накнаду штете. Пребацују одговорност на треће лице, одбацују одговорност у судским процесима, позивају се на неприлагођену брзину возача и максимално одуговлаче поступак – укључујући жалбе на првостепене пресуде. У пракси, наплата штете због рупе на државном путу ретко се остварује за мање од две године", тврди Окановић.
Он наводи и друге примере пребацивања одговорности:
- Уколико возило налети на животињу на аутопуту – одговорност се пребацује на локалну самоуправу. Ако је реч о псу луталици – одговорна је општина. Ако је у питању дивљач – одговорност се пребацује на ловачко друштво. Увек се, по правилу, инсистира на томе да је возач возио неприлагођеном брзином, као да је морао да очекује појаву било које животиње на путу. Укратко – користе се сви могући аргументи како би се скинула одговорност са себе.“
Рупе нису исти проблем за све
Ипак, према његовим речима, у последње време судска пракса све чешће иде у корист савесних возача, што даје наду да ствари могу да се помере у правом смеру.
За крај, Окановић указује на аспект проблема који се често занемарује – различите врсте возила не трпе последице рупа на путу на исти начин.
- За возаче аутобуса и камиона то можда и не представља велики проблем. Али за бициклисте, мопедисте и мотоциклисте – итекако је озбиљна опасност. Када говоримо о електричним тротинетима, ситуација је још гора. Ти тротинети имају знатно мање точкове, па чак и најмање оштећење коловоза, које за возача аутомобила делује безазлено, може за њих бити смртоносно. Управљачи путева морају да схвате да путеви нису намењени само аутомобилима, камионима и аутобусима. Равноправни учесници су и сви двоточкаши, као и електрични тротинети, нарочито у урбаним срединама - закључује Окановић.
Euronews