КОЛИКО СРБИ БРИНУ О СВОМ ЗДРАВЉУ? Многи ни после осам година немају изабраног лекара
Истраживање је показало и да је више од половине Србије прекомерно ухрањено, да нам деца слабо једу воће и поврће, да се мало деце бави физичким активностим, као и мало жена иде на скриниге
Ни после више од 8 година како је у Србији уведен изабрани лекар, њега немају сви грађани Србије. То је доказало Истраживање о здрављу становништва у 2019. години, које је урадио Републички завод за статистику Србије, у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".
ДО КРАЈА ЈАНУАРА СТИЖЕ НАМ ЈОШ 80.000 ФАЈЗЕРОВИХ ВАКЦИНА: Др Ђерлек објавио детаљан план имунизације
ЕПИДЕМИЈА НЕ ЈЕЊАВА У ЗАЈЕЧАРУ: Порастао број новооболелих, две особе преминуле
Истраживање је показало и да је више од половине Србије прекомерно ухрањено, да нам деца слабо једу воће и поврће, да се мало деце бави физичким активностим, као и мало жена иде на скриниге.
Ово истраживање је урађено анкетирањем 14.643 испитаника и то, 13.178 старости 15 и више година, и 1.465 деце узраста од 5 до 14 година у 5.114 домаћинстава. Коначни резултати биће објављени у априлу априлу 2021. године.
Оно је показало да изабраног лекара опште медицине или педијатра у државној здравственој установи имало 90,6 становника, док 5,6 одсто навело да има изабраног лекара у приватној пракси.
- Забрињава податак да сваки осми становник, односно 11,8 одсто њих, у региону јужне и источне Србије нема изабраног лекара у државној здравственој установи - наводи се у резултатима овог истраживања.
Када је о зубарима реч, изабраног стоматолога има тек 28,5 одсто становништва, што је мање од трећине, а Срби радије иду код приватног. Наиме, шест пута више њих изабрало је стоматолога у приватној пракси - 86,2 одсто, него у државној здравственој установи - 13,8 одсто.
ДИВНЕ ВЕСТИ ЗА СРБИЈУ! У нашу земљу стигло још 19.500 доза "Фајзер" вакцине
ЗНАТЕ ЛИ ШТА ЈЕ КОВИД ПАСОШ? Сад је познато и како ће да изгледа!
- Тек сваки трећи становник Србије, тачније 39,4 одсто, посетио је изабраног стоматолога у години која је претходила Истраживању - показују подаци.
У години која је претходила истраживању, нешто мање од две трећине становништва (64,9 одсто) посетило је лекара опште медицине или педијатра, док је 41,3 одсто било код лекара специјалисте.
Две трећине сматра своје здравље добрим
Две трећине становништва сматрало је да је доброг здравља, и то знатно више у Београду и у популацији радно активног становништва. Са друге стране, сваки десети становник оценио је своје здравље као лоше.
- Знатно више у популацији старости 65 и више година - 27,4 одсто, и то у јужној и источној Србије 13,5 одсто. Мушкарци су имали позитивнију слику о свом здрављу у односу на жене. 71,3 одсто мушкараца оценило је своје здравствено стање као добро, а то је учинило 62,1 одсто жена. Да има неку дуготрајну болест или здравствени проблем казало је 43,6 одсто, док је 20,3 одсто изјавило да је у последњих шест месеци било због тога ограничено у обављању свакодневних активности - показују резултати о здрављу становништва.
Пет најучесталијих болести или стања која су мучила одрасле били су висок крвни притисак (31,4 одсто), бол у доњем делу леђа (18,2 одсто), бол у вратном делу кичме (12,8 одсто), повишен холестерол (11,5 одсто) и коронарна болест или ангина пекторис (9,4 одсто). 8,3 одсто њих је мучила шећерна болест, а 7,5 одсто алергија.
Знатно више су ове хроничне болести мучиле жене, осим дијабетеса.
- Због личних здравствених проблема са посла је одсуствовало свако шесто запослено лице (16,4 одсто), а просечно одсуствовање са посла је износило 37 дана. Жене су чешће и одсуствовале са посла због здравствених проблема, њих 19,6 одсто, и становници Београда - 19,1 одсто - показало је истраживање о здрављу становништва Србије у 2019. години.
Жене мало иду на скининг рака дојке
Према резултатима Истраживања, тек свака трећа жена (34,6 одсто) изјавила је да је у току живота обавила мамографски преглед дојки. Нешто су бољи резултати када говоримо о раном откривању карцинома грлића материце.
- У циљној популацији за рано откривање рака дојке, од 50 до 69 година, мамографски преглед у последње две године урадило је 30,1 одсто жена. Највећи обухват жена овим прегледом био је у Војводини - 35,5 одсто. Превентивни преглед за рано откривање карцинома грлића материце (Папаниколау тест) у последње три године које су претходиле Истраживању обавило је нешто мање од две трећине жена (67,4 одсто) жена старости од 25 до 64 године - показују резултати истраживања.
Истраживање је показало да је свакодневно или повремено пуши 31,9 одсто становника старости 15 и више година. Свакодневно је пушио сваки четврти становник Србије, и даље је већи проценат пушача међу мушкарцима. У популацији младих старости од 15 до 19 година сваки седми (14,4 одсто) изјавио је да конзумира неки од дуванских производа.
Више од половине становника прекомерно ухрањено
На основу измерене вредности индекса телесне масе, у Србији је 2019. године било 40,4 одсто нормално ухрањеног становништва, док је нешто више од половине (57,2 одсто) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,4одсто) и гојазно (20,8 одсто).
У 2019. години тек сваки трећи становник старости 15 и више година ходао је у континуитету мање од пола сата дневно. Навика дневног пешачења је заступљенија код мушкараца него код жена.
Са друге стране, две петине становништва (41,1 одсто) приликом обављања било каквог посла углавном седи или стоји, а то је заступљено више код жена.
Скоро половина деце не једе воће и поврће
Истраживање је показало да свако друго дете у Србији узраста од 5 до 14 година свакодневно конзумира воће (52,3 одсто) и поврће (53,9 одсто), док остала деца воће и поврће конзумирају недовољно или га никада не конзумирају.
Више од четири петине деце овог узраста (82,5 одсто) свакодневно конзумира бар једну шољу млека или млечних производа - јогурт, кисело млеко, бела кафа или какао.
Нешто више од две трећине, 68,5 одсто, бави се најмање једном недељно рекреативним физичким активностима у слободно време, односно ван школских активности.