Ако Путин крене на Европу - настаће пакао: Ова места би могла да буду највећа жаришта, колико је ЕУ спремна за одбрану?

"Ако Европа жели рат, ми смо спремни", поручио је недавно руски председник Владимир Путин, иако ниједан европски лидер није позивао на оружани сукоб са Русијом.

Али семе сумње је посејано: шта ако након рата у Украјини Москва одлучи да оде корак даље? У том случају, постоји неколико "црвених тачака" широм Европе, које би могле да послуже као одскочна даска за почетне ударе. Када је о војној моћи реч, Немачка је земља ЕУ са најбољим наоружањем.

- Русија нема намеру да ратује са европским земљама, али ако Европа почне рат, Русија је спремна на то одмах - рекао је Путин пре него што су одржани преговори са америчким изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером, који су били фокусирани на мировни споразум Русије и Украјине.

Поједине европске земље, нарочито оне које се граниче са Русијом или се налазе у њеној близини, већ су предузеле мере заштите. А у случају потенцијалног сукоба, неке тачке су најизложеније.

Балтичке државе (Естонија, Летонија, Литванија)

Ово је најчешће означавани "први фронт" због близине Русије и руске енклаве Калињинград.

Најрањивије тачке су:

• Нарва (Естонија): Одмах на граници са Русијом
• Летонско-руска граница
   

Сувалки коридор (Пољска-Литванија)

У питању је уски копнени појас између Белорусије и руске енклаве Калињинграда.

У бројним анализама Сувалки коридор проглашен је "најопаснијим местом у Европи".

Његово пресецање би одвојило Балтик од остатка НАТО савеза.

Источна Пољска

Сматра се угроженом тачком због непосредне близине белоруске границе и огромних логистичких праваца НАТО који пролазе кроз Пољску.

Посебно се истичу:

• Бјалисток-Лублин
• Подласје
   

Јужни правац: Украјина-Молдавија-Румунија

Русија има интерес да пројектује моћ преко Црног мора, тако да су у том региону најосетљивије тачке:

• Одеса (Украјина)
• Придњестровље (Молдавија)
• Румунска обала и НАТО база Михаил Когалничану

Фински залив и север Европе

Након уласка Финске и Шведске у НАТО, цео регион је стратешки нагло промењен.

Угрожене зоне:

• Финска граница (дуга 1.300 км)
• Балтичко море као целина
   

Црно море као "контакт зона"

Русија већ има снажно присуство у региону преко Крима, украјинског полуострва које је илегално анектирано 2014. године.

Најосетљивији делови:

• Бугарска и Румунија, посебно ваздушним и поморским правцем
• Поморски коридори за транспорт житарица и енергије

Калињинград: Извор потенцијалне ескалације

Калињинград је руска енклава на граници Пољске и Литваније са снажним ракетним и противваздушним системима.

Окружена је НАТО државама, па је једна од "црвених тачака".

Према већини западних стратешких анализа, прве зоне ризика би биле:

• Балтик/Сувалки коридор
• Источна Пољска
• Придњестровље
• Финска граница

Да ли европске земље могу да се бране

Следеће логично питање је: има ли Европа снаге да се одбрани?

Немачка је у последње време кренула са значајним јачањем војног буџета и модернизацијом одбрамбених капацитета. Канцелар Фридрих Мерц више пута је истицао планове да Немачка постане најјача конвенционална војска у Европи.

Према недавним извештајима, програм модернизације предвиђа и значајно повећање броја тенкова, као и побољшање ваздушне и против-ракетне одбране.

То Немачкој даје ресурсе да, нарочито унутар савеза, буде кључни стуб одбране у централној Европи.

Француска има уравнотежену и добро опремљену војску: комбинацију копнених снага, ваздухопловства, морнарице, али и нуклеарно оружје.

Пољска има једну од највећих армија у ЕУ (велики број активних војника) и стратешку позицију на источном крилу према Русији/Белорусији/Украјини.

У случају офанзиве, Пољска је често означавана као прва линија, а њен отпор и спремност су кључни за евентуално заустављање или успоравање агресије.

Најизгледнији сценарио успешне одбране јесте колективни, кроз сарадњу више земаља, као што су Немачка, Француска, Пољска, и друге чланице ЕУ и НАТО.

Нема савршеног штита

Не постоји савршена “штит држава”, чак и јаке војске имају слабости попут логистике, политичке одлуке, осетљивости на хибридне претње, морал, мобилизацију.

Русија, са друге стране, има огромну способност да надокнади губитке у виду људи, оружја и опреме.

У неким областима (нпр. источна Европа) логистика, географија и непосредна близина граница чине да државе буду под огромним притиском због потенцијалне инвазије.

Србија Данас/Блиц