"Комшије нас обожавају" – Филип из Дољевца живи са 10 змија у кући: Најдужа има осам метара, а чак и када дође до уједа – он не паничи! (ФОТО)
Док већину домаћинстава у Србији красе пси и мачке, Филип Кондор из Дољевца свој дом дели са – змијама. И то не једном или две, већ са чак десет змија, неколико гуштера и афричким папагајима!
За њега, ови необични љубимци нису ништа мање вредни од било ког пса или мачке – напротив, сматра их равноправним члановима породице.
Филипова љубав према змијама датира још из најранијег детињства
– Од малена сам волео змије. Ту љубав ми је пренео отац. Као беба сам их чуо... ваљда их још тада заволео. Сад их имам десет, прича Филип за Глас Југа.
Његова кућа данас личи на мали приватни зоо-врт – у пространим тераријумима налазе се разне врсте неотровних змија, међу којима су афрички питон и боа констриктори. Тераријуми су опремљени грејачима и свом потребном опремом за безбедан и удобан живот гмизаваца.
– Нису захтевне, само им треба простор, топлота и мало пажње. Имамо разне врсте – афрички питон, бое констриктори… Све су то неотровне и питоме змије", објашњава Филип, разбијајући митове о змијама као опасним створењима.
Иако код већине људи помисао на змију изазива нелагоду или чак страх, Филипове љубимице освојиле су срца комшилука.
– Комшије су навикле на нас. Деца често долазе, сликају се, не боје се. Змије нису страшне", каже Филип уз осмех.
Њихова исхрана такође зависи од врсте – док гуштери уживају у зеленој салати, змије се хране мишевима или понекад пилећим месом.
– Све зависи на шта су навикле од малена. Неке посте зими и пресвлаче се на свака 2–3 месеца, баш као у природи", истиче Филип.
Има и импресивних прича – најдужа змија коју је чувао била је дугачка невероватних осам метара!
– Дали смо је београдском зоолошком врту", открива Филип.
Тренутно најдужа змија у његовом дому мери око три метра и 20 центиметара и тешка је око шест килограма.
На питање о могућим опасним ситуацијама, Филип признаје да их је било, али каже да је све у приступу и навикавању змије на присуство људи.
– Ако змију навикнеш на људски мирис, неће те дирати. Али ако је не дираш годинама, постаје агресивна", објашњава он.
Чак и када дође до уједа, Филип не паничи.
– Бол је као пчела кад уједе", каже уз смех.
Овај необични љубитељ животиња нада се да ће његова страст према змијама једног дана прећи и на наредне генерације.
– Имаћемо, ваљда, и наследника", закључује Филип.
За Филипа, змије нису баук, већ потпуно природан део живота. Његова прича показује да љубав према животињама не мора имати границе, па ни оне које сиктањем и клизећим покретима многима уливају страх.
