Крстић: Шолакови директори направили списак за хапшење после пада надстрешнице
Након трагичне несреће на железничкој станици у Новом Саду, изостала је брза и јасна реакција тужилаштва. Врховна јавна тужитељка Загорка Доловац није се појавила на месту догађаја, нити се обратила јавности са информацијама о наредним корацима институција.
Гостујући у јутарњем програму телевизије Пинк, политички аналитичар Небојша Крстић оценио је да је изостанак таквог инститционалног геста створио простор да део јавности и медија самостално формира закључке о одговорности.
Крстић је навео да су у том вакуму, према његовим речима, поједини медији у власништву Драгана Шолака врло брзо почели да објављују садржаје у којима се догађај није третирао као предмет истраге, већ као унапред дефинисано кривично дело, уз јавно навођење особа које би, како је представљено, требало да буду процесуиране.
Како је рекао, на тим списковима нашао се и Горан Весић, али и бројни други функционери и службеници који, према његовој оцени, у време изградње или реконструкције нису обављали релевантне функције, нити су имали непосредну везу са самим догађајем.
Такође, у наставку Крстић истиче да одређени појединци који су, како каже, потписивали документацију којом се потврђује да је надстрешница безбедна и потпуно сигурна, нису били предмет интересовања тужилаштва, нити су се нашли на списковима за привођење или хапшење.
Према његовим речима, додатни проблем представља чињеница да су неки од тих људи били у личним, пријатељским односима са тужиоцем надлежним за случај.
„У таквој ситуацији постоји очигледан сукоб интереса и то је разлог због којег би тужилац морао одмах да се изузме из предмета“, навео је Крстић, додајући да се тиме доводи у питање кредибилитет целокупног поступка.
Он сматра да селективно поступање и изостанак јасних институционалних стандарда остављају утисак да се одлуке не доносе искључиво на основу чињеница и истраге.
Крстић је оценио да овакав начин поступања дугорочно нарушава поверење грађана у рад правосуђа и додатно доприноси утиску да се институционални процеси одвијају под притиском јавности и медија.
На крају је закључио да је управо изостанак правовремене, јасне и транспарентне реакције тужилаштва значајно утицао на продубљивање кризе поверења, уз очекивање да ће се питање политичке и институционалне одговорности и даље налазити у фокусу јавности, укључујући и највише државне функционере, међу којима је и председник Србије Александра Вучића
