Људи ће падати по улицама због топлотног таласа: "Тихи убица" ће харати Србијом - Ово су кључних осам ствари који требате да знате

- Више није питање да ли ћемо имати топлотни талас, већ колико њих ћемо доживети ове године и колико ће трајати - рекла је недавно Марисол Иглесијас Гонзалез из Одељења Светске задравствене организације (СЗО) за климатске промене и здравство у Бону.

Европске државе, попут Италије и Француске, већ су известиле о првим жртвама екстремно високих температура. Једна од њих је 53-годишња жена са срчаним обољењима у Палерму која се у уторак срушила и преминула због врућине, док је један мушкарац је преминуо због екстремне врућине на градилишту у близини Болоње.

Толико жртава забележено је данас и у Француској, али страхује се да би тај број могао да буде много већи. Пјер Маселот, из Лондонске школе за хигијену и тропску медицину, рекао је раније за "Политико" да би овај топлотни талас могао да изазове више од 4.500 додатних смртних случајева између 30. јуна и 3. јула.

Да није реч само о "застрашивању" климатолога и других стручњака, показује званични извештај "Индекс климатских ризика 2025" организације "Germanwatch". Према њиховим подацима, екстремни временски догађаји повезани са климатском кризом изазвали су више од 765.000 смртних случајева широм света између 1993. и 2022. године.

1. Колико људи умире од врућине и на које начине?

Међутим, према писању британског "Гардијана", ситуација је, у ствари, знатно гора — екстремне врућине годишње убију око пола милиона људи! Просечан годишњи број жртава је виши него у ратовима или терористичким нападима, али мањи него број оних који изгубе живот у саобраћајним несрећама или услед загађења ваздуха.

Упркос томе, врућина се ретко кад наводи као директан узрок смрти. То је зато што екстремне температуре најчешће убијају посредно. Већина људи умире прерано од болести — попут срчаних, плућних и бубрежних обољења — које се погоршавају услед топлоте.

2. Како топлотни таласи утичу на здравље?

Високе температуре ваздуха представљају озбиљан стрес за људски организам. Када су дани претопли за нормално функционисање, а ноћи нису довољно хладне да се тело опорави, срце и бубрези раде "пуном паром" да би одржали телесну температуру.

Прецизније, срце мора да пумпа више крви, што подразумева самим тим и веће оптерећење овог мишића, а то даље имплицира да може доћи до срчаних удара, аритмија и срчаних застоја, посебно код особа које већ имају кардиоваскуларне проблеме. Будућу да се због врућине знојимо, и бубрези морају да раде много више неко иначе.

Постоје и секундарни здравствени ефекти високих температура, који додатно оптерећују здравствени систем, а то су:

више саобраћајних несрећа
загађенији ваздух
чешћи пожари
нестанци струје

3. Ко је најугроженији због екстремне врућине?

Људи који су принуђени да бораве напољу током великих врућина — грађевински радници, пољопривредници или бескућници — најизложенији су исцрпљености услед топлоте и топлотном удару.

Међутим, већину жртава врућине чине стари људи, нарочито они који имају хроничне болести.

Жене чешће умиру од последица топлоте него мушкарци. Сиромашнији људи, који немају клима уређаје, добру изолацију у кући или приступ зеленим површинама, такође су у већем ризику.

4. Зашто влажност ваздуха појачава осећај врућине?

Знојење је основни механизам тела за хлађење — када се знојимо, снижава се телесна температура.

Али када је ваздух влажан и лепљив, зној остаје на кожи, па тело не може да се ефикасно охлади. Субјективни осећај температуре може порасти за неколико степени, што може да одлучи да ли ће неко преживети или неће.

5. Зашто топлотни таласи постају све интензивнији?

Више од једног века загађења фосилним горивима преоптеретило је атмосферу гасовима који задржавају топлоту, па планета у целини постаје топлија. Просечна глобална температура порасла је за око 1,3 степени Целзијуса у поређењу са прединдустријским периодом — а температуре на копну чак и више. Тиме су екстреми постали много чешћи.

Постоје и докази да климатске промене слабе млазну струју (брза, уска трака ветра која дува на великим висинама у атмосфери, где лете авиони), што повећава појаву "топлотне куполе" - области високог притиска које делују као поклопац и остају заглављене изнад једног региона данима или чак недељама.

6. Зар климатске промене неће значити да ће мање људи умирати од хладноће?

Хладноћа тренутно убија више људи него врућина, чак и у топлим регионима као што су подсахарска Африка и јужна Азија. Али како температуре расту, број смрти због врућине расте много брже него број живота спасених због блажих зимских услова.

Када су научници анализирали овај однос у 854 европска града, открили су да ће под свим сценаријима емисија - укупни број смрти изазваних температуром порасти, чак и ако се људи прилагоде.

7. Како можемо да се прилагодимо топлотним таласима?

Смањење загађења из фосилних горива је најважнији корак ка томе да топлотни таласи не постану још гори. Такође, заштита шума и мочвара које апсорбују угљен-диоксид може помоћи у борби против климатских промена.

Урбани планери предлажу да градови имају мање бетона и аутомобила, а више паркова и воде, како би се ублажио ефекат урбаних топлотних острва — градова који су знатно топлији од околине.

Зграде са клима уређајима или пасивним хлађењем могу знатно смањити број смртних случајева, као и ефикасан здравствени систем и брза упозорења на ванредне ситуације.

8. Како да останемо безбедни током топлотног таласа?

Најједноставнији савет је избегавајте врућину — не излазите напоље током најтоплијег дела дана, и држите се хлада ако морате да изађете.

Да бисте расхладили дом, држите прозоре затворене дању, а отварајте их ноћу када је напољу хладније него унутра. Прекријте прозоре завесама или ролетнама да блокирате директно сунце.

Лекари препоручују и да пијете воду често, носите лагану одећу и водите рачуна о рањивим особама у вашем окружењу.