Мајке КУКАЈУ док крв њихове деце натапа СРПСКУ ЗЕМЉУ: Ово су НАЈЈЕЗИВИЈИ ЗЛОЧИНИ над КОСОВСКИМ СРБИМА
Масакр над српким живљем
Напади Албанаца на српско становништво не јењавају, били они крвави, вербални, невербални, у виду провокација, претњи или хапшења. Последњи у низу јесте управо то, привођење директора Канцеларија за КиМ Марка Ђурића.
Прочитајте и:
Овакво понашање не доприноси миру и стабилности, а Србе тера да се присете и никад не забораве најјезивије злочине над нашим народом од стране Албанаца.
Масакр у Клечки био је масовно убиство 22 цивила српске националности у близини села Клечка, током јула 1998. које је Ослободилачка војска Косова киднаповала, ликвидирала стрељањем а касније и спалила. Ово је био један од најтежих злочина које је починила ОВК пре и током рата на Косову и Метохији.
Тела су спаљена у пећи за креч, ради прикривања злочина.
Полиција је 27. августа 1998. открила злочин у Клечки. Осим делова тела у самом крематоријуму остало је неколико делимично спаљених тела.
Овај злочин који Србија никада неће заборавити десио се 23. јула 1999. када су припадници терористичке организације ОВК, у атару села Бујанце код Липљана, на Косову и Метохији, убили 14 Срба из суседног села Старо Грацко, који су жњели пшеницу на својим њивама.
Према сведочењима Срба из Старог Грацка, тог дана око девет сати увече, када су жетеоци одавно требали да се врате са њива, породице су већ биле озбиљно забринуте и почеле су да зову штаб КФОР-а у Липљану. Они који су звали тврде да се на телефон јавио преводилац Албанац, те да је на њихове апеле одговорио како они не знају где је село, немају довољно возила и људства и не могу да дођу на интервенцију.
У међувремену, причају мештани, један момак из села је сео у фићу и кренуо ка Бујанцу не би ли негде уз пут пресрео жетеоце. На нека два километра од села наишао је на трактор на коме је лежало беживотно мушко тело. Одмах се окренуо и кренуо назад. У међувремену је стигла и патрола КФОР-а која се упутила ка Бујанцу. После кратког времена у село је стигло још педесетак возила КФОР-а, тако да је тада већ свима било јасно да се у Бујанцу догодило нешто озбиљно.
Војници КФОР-а пронашли су тела тринаест Срба на њиви поред комбајна. Четрнаесто тело пронађено је поред трактора у близини. Када су њихова тела откривена објављено је да су жртве опкољене и убијене из заседе. Тела неких жртава била су унакажена тупим предметима.
Убијени су Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Слободан, Миле, Новица и Момир Јанићијевић, Станимир и Боско Декић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепсић.
Жетеоци су седам дана пре злочина тражили заштиту од КФОР-а, док буду радили на својим њивама, али је њихова молба одбијена. Нико није одговарао за овај злочин.
Убиство српске деце на реци Бистрици код Гораждевца десило се 13. августа 2003. године када су непознате особе из аутоматског оружја пуцале на српску децу која су се купала на овој реци.
Тада су убијени Пантелија Дакић (12) и Иван Јововић (19). Тешко су рањени Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12), Драгана Србљак (13) и Ђорђе Угреновић (20).
УНМИК је после напада саопштио да је непознат број људи из жбуња отворио ватру из "калашњикова" на педесетак деце и младих Срба из Гораждевца. Описујући злочин Милисав Дакић, отац страдалог Пантелије, рекао је да су деца бежећи од хитаца и пуцњаве "остављала кожу и месо на бодљикавој жици".
- Није ово обичан злочин, ја разумем да може неко неког да убије, да киднапује, али да пуцаш у 100 голе деце, са 78 метака у два рафала и једном појединачно, то је злочин над злочинима - каже отац убијеног Пантелије Дакића.