"Мајко, НЕ ОЧЕКУЈТЕ НИШТА ОД ДЕТЕТА": Када се Јелена из Панчева породила, није ни слутила каква је БОРБА ЧЕКА!

Породилиште / Извор: Профимедиа/илустрација

Када је 24. јула 2016. године Јелена Симин, из Панчева донела на свет маленог Уроша, није ни слутила каква борба предстоји и њему и њој.

Цела трудноћа, како нам прича Јелена, протекла је потпуно савршено и ни на тренутак се није појавила сумња да нешто неће бити у реду - каже Јелена.

Ништа, осим чињенице да је беба малена - дошао је на свет са свега 2260 грама, није указивало ни на какав проблем.

- Онда, када сам се породила, дете су ми само на тренутак ставили на груди и потом без објашњења однели. Девет дана провео је на дечјем одељењу, а нико ми ништа није говорио - каже Јелена. Ништа, осим чињенице да је беба малена - дошао је на свет са свега 2260 грама, није указивало ни на какав проблем.

СРПСКИ ЛЕКАР ХЕРОЈ АФРИКЕ! Југослав спасио живот војнику: "Овај момак мора да преживи"

НЕВЕРОВАТНИ ПРИЗОРИ ИЗ ТОПОЛЕ: Србија окована снегом, а у Шумадији ЦВЕТАЈУ први знаци ПРОЛЕЋА! (ФОТО)

СЛАВИМО ПРАЗНИК СВИХ ЂАКА: За добар успех у школи, важно је да данас урадите ОВУ СТВАР!

- Урош је имао шест месеци када сам установила да не диже главу. На своју руку тражила сам упут за физијатра, који нас је даље упутио у Тиршову - каже нам Јелена. У Тиршовој им је речено да Урош болује од хипертрофије мишића, а убрзо након тога и дијагнозу микроцефалије.

Урош је иначе, на рођењу имао цисте на мозгу, које су лекари пратили и које су временом нестале, али су, како се испоставило, остали ожиљци на мозгу. Међутим, у дијагнозу микроцефалије тешко је поверовати јер деца са тим обољењем имају врло карактеристичан изглед главе, који Урош нема. Ипак, чињеница је и да му је обим главе увек на доњој граници за његов узраст.

Тако су Јелена и Урош редовно ишли на терапије, али Јелена је осећала да је нешто друго посреди. Онда, децембра 2017. године, заказују магнетно снимање главе. У том тренутку Урош има годину дана и пар месеци, а након прегледа, сестра је Јелени дала папир са налазима. Тумачење је могла да чује тек за три недеље.

Универзитетска дечја клиника, Тиршова / Извор: Србија Данас

- Од свега написаног, оно што сам разумела било је да налаз иде у прилог тешке аномалије на мозгу - сећа се Јелена.

Тада је коначно уследио разговор са неурологом и коначно се сазнало шта је то од чега мали Урош болује. У питању је тешко оштећење коре мозга, церебрална парализа.

"Мајко, не очекујте од њега ништа. Живеће као биљка, све што уради биће право чудо - речено је тада Јелени. А онда је уследила и реченица за коју је лекар мислио да је утешна, "Само да знате, оваква деца имају кратак животни век".

Тада креће њихова борба и потрага за терапеутом који ће бити вољан и умети да ради са Урошем. Иако се сусретала са саветима да од детета просто дигне руке, Марија је упорно трагала за неким ко би помогао њој и њеном сину.

Први корак био је Специјална болница за церебралну парализу и развојну неурологију. Тамо је Урош показао прве знакове напретка, а онда је септембра 2019. године чула за један центар у Београду, где су, како каже, доживели чудо.

мајка и беба / Извор: Профимедиа/илустрација

- Другог септембра Урош је био дете које једва зна да седне и покушавао је да из лежећег стања сам пређе у сед. У октобру су званично почели да вежбају са њим, и на изненађење свих нас, Урош је већ за недељу дана propuzao. Prethodni терапеути говорили су ми да никад неће пропузати, и да треба да покушамо да одмах прескочимо на ходање, иако то нема никаквог смисла - каже нам Јелена.

Урош тамо рапидно напредује, па је у међувремену успео и да се дигне само стално, да стоји на коленима, а тренутно ради на проходавању.

- Мени је савршено јасно да Урош никада неће моћи да хода и функционише као друга, здрава деца, али видим и да може да напредује. Сада ми је циљ да га што више осамосталим. Ако може сам да хода, да се обуче, оде до тоалета и каже нам шта му треба, сматраћу то довољним. Све преко тога је благослов - рекла је Јелена.

Међутим, терапија као и путовања од Панчева до Београда су скупа. Јелена каже да месечно на лечење дечака одлази око 200.000 динара. Јелена се труди и сналази како зна и уме да намакне та средства, иако је јако тешко. Организују добротворне журке, прикупља помоћ и верује да ће се решење свакако наћи сада када има потврде за наду да ће Урош заиста ускоро самостално шетати.

Несвакидашња сцена у Крагујевцу - Радници ЈКП су чистили улице, а онда их је ОНА пријатно изненадила (ВИДЕО)