Данас се излива посебан благослов: Верници се моле Светом Давиду Солунском за мир у дому - помаже слепима и немоћнима, а једно чудо заувек је променило његов живот
Српска православна црква и верници данас прослављају преподобног Давида Солунског, светитеља за ког предање каже да је голом руком држао ужарени жар и остао неповређен. Верује се да је ово један од дана када се посебно треба помолити за мир у дому, здравље породице, ослобађање од страха и заштиту од сваког зла.
Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник преподобног Давида Солунског, једног од најпоштованијих подвижника раног хришћанства, чије се име и данас везује за бројна чуда, исцељења и снажну веру.
Народно предање каже да је управо овај празник посебан за молитву за здравље, породични мир, ослобађање од страха и заштиту дома од сваког зла.
Рођен у Солуну, Свети Давид је још као млад напустио световни живот и изабрао пут потпуног одрицања. Годинама је живео у скромној колиби под бадемовим дрветом у близини града, где је дане проводио у молитви, посту и бдењу.
Касније је своје подвиге наставио у Тесалији, а глас о његовој мудрости, смирености и светом животу убрзо се проширио међу народом.
Најпознатије чудо везано за његово име догодило се када је, према црквеном предању, у голу руку узео ужарени жар, на њега ставио тамјан и њиме окадио цара, не задобивши ниједну опекотину. Присутни су остали запањени, док се цар, видевши призор, поклонио светитељу, уверен да пред собом има човека велике Божје милости.
Предање бележи и бројна друга чуда. Говори се да је благословом ослободио младића за ког се веровало да га мучи зли дух, као и да је молитвом вратио вид слепој жени. Управо због тога многи су му долазили тражећи утеху, савет и помоћ у најтежим животним тренуцима.
Свети Давид Солунски упокојио се око 540. године, оставивши иза себе пример живота испуњеног смирењем, љубављу према Богу и бригом за људе.
Истог дана Црква обележава и спомен чудотворне иконе Пресвете Богородице Одигитрије, једне од најпоштованијих икона у православљу. Према предању, насликао ју је апостол и јеванђелист Лука, а сама Пресвета Богородица благословила је њен лик. Назив Одигитрија значи "Путевођа", јер се верује да води вернике путем спасења.
Црквено предање бележи да су управо пред овом иконом двојица слепих људи прогледала након усрдне молитве, због чега је вековима сматрана симболом Божје помоћи свима који траже прави пут у животу.
Народни обичаји налажу да се овај празник проведе у миру, без свађе, тешких речи и лоших мисли. Верници одлазе у храм, пале свеће за здравље живих и покој преминулих, а затим у тишини упућују молитву Светом Давиду Солунском.
У многим крајевима Србије верује се да је данас посебно добро помирити се са онима са којима сте у завади, опростити увреде и учинити неко добро дело, јер се сматра да се тако из дома удаљавају немир и зло, а призивају мир и Божји благослов.
Србија Данас