Синиша после "Олује" морао МАСКИРАН ДА ПОСЕТИ РОДНО СЕЛО! "Све је било сравњено са земљом, нисам могао ни да се оријентишем"
Све бих опет исто радио. Чак и грешке поновио. Јер не постоје савршени животи. Они би такође били досадни.
Овако прича Синиша Михајловић.
Када дођу тешка времена, људи су склони да криве судбину: Тако је морало, јебига... Није морало! Мора да се бори, за децу, породицу, пријатеље, домовину...
- Победићу је - прва је реченица Синише Михајловића након што је открио да болује од леукемије.
Да, победиће и не са 1:0 из пенала, већ са 5:0. Јер, то је Синиша, код њега нема средине, провлачења или зихерашке игре. Јок. Он намести лопту, погледа голмана и ослободи левицу која би рушила зидове Троје.

"Највише су ме потресле ЦРНЕ МАРАМЕ на главама старица" ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ о дану када су СРБИ ИЗ КРАЈИНЕ стигли у Београд

"Нека ми се људи јаве ако се неко препозна" Спашавајући своју породицу од "Олује" помагала и другима

Прича Баје Малог Книнџе о "Олуји" открива по чему се Срби разликују од Хрвата! (ВИДЕО)
Прошао је Михајловић све у животу да би се сада предао. Сиромаштво, издају, рат, нож на очевом врату, губитак детета, фудбалске неправде... Али, и поред свега, Синиша би опет терао по старом:
- Све бих опет исто радио. Чак и грешке поновио. Јер не постоје савршени животи. Они би такође били досадни. Ако сам данас ово што јесам, то је захваљујући и грешкама. Живео сам ових 50 година као што сам и желео.
Миха каже да му је најтеже пала смрт оца. Умро је у 69. од рака, а син није био поред његовог кревета.
- Када је отишао нисам био крај њега. Мислим о томе сваког дана. Током рата сам га молио да дође у Италију, али он је хтео да остане у својој земљи. Волео бих да види како му унучићи одрастају. Што се тиче снова, не сањам о освајању Лиге шампиона или скудета. Мој сан је неостварив - да могу да загрлим оца - испричао је Синиша.
Такође, плакао је и крајем децембра 2015, када је после пуних 25 година први пут ушао у Борово Село да посети родну кућу. Због безбедности, морао је да се маскира и да качкет навуче дубоко на очи.
- Последњи пут пре 2015. био сам у Борову Селу током сукоба 1991. Све је било сравњено са земљом, нисам могао ни да се оријентишем... Памтим рушевине зграда и машине које су правиле ровове. Птица није летела, није било ни паса. Памтим поглед два десетогодишњака док су носили пушке. Имали су очи мушкараца у телу деце. Тужне очи које су виделе све осим детињства.
Сећа се Синиша сваког детаља.
- Један од њих ми је пришао и питао ме ко сам. Често помислим на то дете, волео бих да знам шта му се догодило. Ако га рат није узео, онда је данас мушкарац. Можда има жену и децу. Надам се да су та деца постала одрасли који су поново открили мало светлости - рекао је Михајловић уз ког су били брат Дражен и кум Мирослав Тањга.
За Синишу сада почиње један нови, другачији живот. Он је одлучио да га води из првог реда, са клупе Болоње.

"ОЛУЈУ, то највеће етничко чишћење су ИСПЛАНИРАЛИ АМЕРИКАНЦИ!" Чувени британски аналитичар свим срцем уз Србе (ФОТО)

ЗАПАДНИ МЕДИЈИ НАЈАВЉИВАЛИ НАПАД: Овако су новинске куће извештавале уочи и након злочиначке "Олује"

ОВО ЈЕ ИСТИНИТА ПРИЧА: Због сигурности породице, њихова имена не откривамо, а све остало остаје у Бенковцу
- Леукемија је болест која може да се победи. Почињемо у уторак и биће дана када Синиша неће моћи да дође на тренинг. Надам се да тих дана неће бити пуно. Познајемо се десетак година и сигуран сам да ће се вратити још јачи. Синиша је тенк - додао је доктор Болоње Ђани Нани.
БОНУС ВИДЕО: Хтели секирама против топова: Зашто је ова битка СРПСКЕ ВОЈСКЕ посебна?