Матуранти средњих школа неће моћи уписати факултете: Бруцоши ће морати да обнове године, а универзитети немају довољно сала и наставног кадра да све приме

Матуранти гимназија и средњих школа који желе да ове године упишу факултет наћи ће се у проблему! Њих ће, по свему судећи, у клупама дочекати актуелни бруцоши, који због бојкота не иду на наставу, па је све извесније да ће обновити годину.

Е сад, уколико студент обнови годину јер није дао одређени број испита, он наредне не долази на предавања и вежбе - јер их је одслушао. Али ова ситуација је знатно компликованија пошто су они који су на првој години кренули у октобру да стичу академско знање, а већ средином новембра дошло је до обуставе наставе.

То значи да, ако се гледа актуелна ситуација, нису одслушали ниједан предмет нити одрадили потребне вежбе и уколико се пролонгира повратак, они ће, уз обнову године, од октобра морати да слушају те предмете, а неће бити места за нове бруцоше.

На овај проблем указала је и председница Скупштине Ана Брнабић, која се запитала како ће универзитети уписати следећу генерацију кад ни ова није испраћена.

- Ви имате техничке капацитете за одређени број студената, тако да није потребно да причамо о матури у средњим школама, зато што та деца, такође, губе годину. Зато што она немају где да се упишу, осим ако неће да иду у иностранство и неће да се упишу на приватне факултете који раде - рекла је Брнабићева за ТВ Пинк, додајући да систем мора да почне да функционише.

Многи факултети немају могућности да имају дуплиран број студената, упозорава за Курир и проф. др Зана Долићанин, ректорка Државног универзитета у Новом Пазару:

- То практично значи да би се број студената прве године удвостручио, а многе високошколске институције немају ни кадровске ни просторне капацитете за то. Није јасно да ли ће они који су започели прву годину бити третирани као да први пут уписују прву годину или је обнављају. Студијски програми су акредитовани за одређени број студената и број акредитованих студената има основу управо у просторним капацитетима и у броју наставног кадра. Та флексибилност је могућа можда на пољу друштвено-хуманистичких наука, где су групе веће, а интересовање студената није велико. Међутим, велики проблем је на пољу медицинских наука, где су групе за клиничке вежбе мале и своде се на једноцифрене бројеве.

Препуне слушаонице и амфитеатри за предавања, вишесатно чекање на полагање испита, много већи обим посла за професоре и други наставни кадар је реалност за будуће бруцоше. Можда чак и најбоља опција, јер неки факултети немају ту могућност "проширивања".

Милорад Антић, потпредседник Синдиката просветних радника Србије, каже да се овај проблем тиче и генерације која је прошле године уписала факултет, као и оних који ће то учинити ове.

- Сигурно је да не може да дупли број студената буде уписан на исту годину. Ту су бројни технички проблеми - од недовољног броја учионица и сала за предавања, лабораторија, па до недовољног броја наставног кадра. Наставни кадар је ограничен, не можете дуплирати њихово радно време. То ће бити проблем нарочито за техничке и медицинске факултете, односно све оне који имају вежбе - каже Антић и додаје да Министарство просвете, које је надлежно, мора пронаћи начин и модалитет да се овај проблем реши.

Ко је започео надокнаду - корекција другог дела плате

Министарство просвете послало је нови допис школама за обрачун плата за фебруар уз назнаку да су школске управе добиле податке о школама које нису у пуном капацитету обављале васпитно-образовни рад.

На основу тих података извршена је провера обрачуна аконтације плата за прошли месец. Истиче се да су поједине установе већ започеле надокнаду изгубљених часова и да ће за њих бити коригован други део фебруарске плате.

С друге стране, Марина Миленковић, председник Одбора делатности високог образовања у Синдикату образовања Србије и редовни професор на Фармацеутском факултету, каже за Курир да је тај факултет 1999. године показао да има капацитета да организује наставу и за већи број студената од предвиђеног.

- Због бомбардовања се није полагао пријемни и примљена је генерација од чак 500 студената, што је много већи број од наше квоте, која обухвата укупно 320 студената. Појачаним и интензивном радом се изгурало и с том генерацијом. Наставни кадар је, међутим, имао много већи обим посла, сигурно преко 30 одсто више часова од норме - каже, додајући да неки факултети немају просторни капацитет за толико већи број студената и да се ситуација разликује од факултета до факултета.

Настава се одвија у 95 одсто школа

У Министарству просвете кажу за Курир да се настава јуче одвијала у 95 одсто школа, међу којима су и школе које раде у редовном режиму, оне у којима часови трају 30 минута, као и школе у којима ради део наставника.

- У пет одсто основних и средњих школа настава је обустављена - рекли су за Курир у Министарству просвете.

У том министарству, међутим, нису одговорили на који начин ће бити решен проблем са организацијом наставе на факултетима ако се због блокаде практично удвостручи број студената.

Србија Данас/Курир