Место где се преламају сунчеви зраци и праве најлепшу дугу: Јесте ли посетили српско море - плажу у Кладову? (ФОТО/ВИДЕО)
Током летње сезоне, на кладовској плажи борави и до 1.000 гостију на дан, пре свега становника Кладова, али и становника околних насеља и бројних туриста из земље и иностранства
Кладово је градско насеље и седиште истоимене општине у Борском округу, у Србији. Лоцирано је на десној обали Дунава преко пута румунске Скеле Кладовеи.
На тлу данашњег насеља постоје реликти праисторијског станишта - остава кремених ножева повезана са продором културе из јужноруских степа током трећег миленијума п. н. е. и остава бронзаних ножева из старијег гвозденог доба које је и више него интересантно за све посетиоце.
"Плава дама" вас чека: Рај за одмор и провод, све на једном месту усред борове шуме Девојачког бунара (ВИДЕО/ФОТО)
Оваква светиња се ретко где може видети: Храм Светих Благовести даје посебан сјај Алибунару (ФОТО/ВИДЕО)
Тамо где се вртешка врти већ 15 година, а заљубљени уживају у љубави: Овај Трг слободе посебно је омиљен туристима! (ВИДЕО/ФОТО)
Историјат
Кладово је општина која је од велике важаности за транзитни и туристички центар и седиште највећег произвођача електричне енергије у читавој Србија. Житељи Кладова су већим делом српског, влашког, цинцарског, ромског, бугарског, црногорског али и прехришћанског културног наслеђа. У Кладову већ столеће и по живе Пемци, потомци словачких и чешких досељеника и неколицина породица немачког и мађарског порекла, овде осталих још из времена изградње Сипског канала.
Име насеља могло би проистицати од старословенских термина класти, кладати- стављати, полагати, метати, што води до термина клас израђати, руских кладоваја- смочница, остава, спремиште, клад - пртљаг, терет, или на српском језику склад, складиште. Познато је да је руско племе Северина насељавало подручје око Тамиша и Кладову оближње Черне, а један од њихових миграционих праваца током седмог века управо је водио са подручја данашње Румуније у унутрашњост Балкана.
Туризам и лепоте Кладова
Да је општина Кладово једна од најзначајнијих тачки туризма у Србији без сумње се може рећи. Самим даром природе ова општина постаје место које се посећује наменски и у које долазе туристи из различитих крајева света само како би осетили чари српског туризма, природних лепота, гостопримства, гурманлука и доброг провода.
Још одавнина туризам спада у перспективне кладовске привредне гране. Најстарији податак о туристичком боравку у Кладову односи се на на посету књегиње Оливере, кћери кнеза Лазара Хребељановића, од 1403. Ханс Кристијан Андерсен као кладовски гост крајем треће деценије 19. века оставио је ванредно леп опис Ђердапа. Из новијег доба значајне су посете Иве Андрића, из којих је неколико детаља унето и у његове приповетке. Од политичара врхунског калибра, највише пута је у Кладову боравио Јосип Броз Тито. Данас је туристичка понуда базирана на пословању два елитна хотела, изузетним природним лепотама и издашном културном благу.
Име Кладово у свету се прочуло по најбољем кавијару, овде прављеном још у време владавине Римљана. Најтраженији производ је Белуга Блек Ројал - кавијар од моруне, рибе дуговечније од човека, чији су највећи примерци премашивали 1500 кг тежине и 7 м дужине. Особеност кладовском кавијару давао је природни конзерванс, вероватно са главним састојком бораксом, услед чије употребе производ има изузетан укус, арому, без горчине или киселости, са пријатном деликатном нијансом сланоће у надвременској хармонији са рафинираном слашћу кремасте супстанце, ослобођене прскањем зрна при конзумирању.
Поред ових знаменитости, који датирају и сежу дубоко у историју, новије гране туризма подразумевају и модернизацију града, али и познате градске плаже у Кладову.
Не постоји место у Кладову и блиској околини у које можете отићи, а не окупати се у некој од плажа које се простиру километрима и километрима низ обалу Дунава. Међутим, оно што оставља без даха и одаје утисак као да сте на мору, на српском мору јесте плажа у самом центру Кладова.
Плажа у Кладову се налази у самом центру насеља, на изласку из Ђердапске клисуре, на обали Дунава, у источној Србији. Кладовска плажа је покривена песком и представља право место за летњи одмор, освежење и рекреацију.
Током летње сезоне, на кладовској плажи борави и до 1.000 гостију на дан, пре свега становника Кладова, али и становника околних насеља и бројних туриста из земље и иностранства. У непсредној близини се налазе два хотела и неколико угоститељских објеката.
Један од смештаја у општини Кладово који пружа удобност, приватност, дивно особље, квалитетну услугу запослених, хигијену и фантастичан туристички садржај у својој организацији као што је крстарење Ђердапом јесу апартмани Атријум. Угођај, смештај, удобност али и близина, а довољна удаљеност од самог центра и плаже само су неке од предности које их издвајају од осталих смештајних капацитета у општини Кладово.
Плажа у Кладову је уређена, са постављеним сунцобранима и кабинама за пресвлачење.
На овом месту посетиоци могу уживати у скијању на води и вожњи педолине. Улазак на плажу је бесплатан. У непосредном окружењу се налази Национални парк Ђердап, који карактеришу изузетне природне и културно-историјске вредности као и тврђава Фетисалм.
Плажа, вода, Дунав, сунце, насмејани људи, гостопримство и природа која вас окружује, кажу, не може се речима описати, мада су многи пробали... Успели су само неки, а њихове речи гласе овако:
Ана Зумбуловић сачинила је запис о ретком природном феномену везаном за Кладово: Лети, у ведра мирна повечерја, сунчева кугла над Кладовом постане огромна и ватрено ужарена. Тада као кроз велику стаклену призму долази до преламања сунчевих зрака, што ствара дугу изнад воде. И дугине боје накратко обасјају сав предео и место, дрвеће, фасаде кућа, људе. Те нереалне фантастичне шарене дугине боје титрају по свима као да су учесници у некој дивотној сценографији са разнобојним рефлекторима.
Кладову најлепше пристају речи Јудите Шалго: Овај град је џиновски брод, насукан на обалу реке; његове машине даноноћно раде пуном паром, са обале непрекидно налећу нови путници, пристижу нови товари, по палуби се ковитла и по буџацима таложи песак са околних брда, једнако се нешто прави, поправља и руши, али брод никако да крене.
Пројекат је финансиран из буџета општине Кладово. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
