Историјска аномалија која се чека више од века! Ел Нињо зауставио урагане, Ристић упозорава на сибирски циклон који гази ка Балкану - жива скаче на 27 степени, а онда следи снег и драматичан пад температуре
Атмосферске прилике над Европом и Балканом доносе потпуну стабилизацију времена, док се истовремено на глобалном нивоу дешава климатски феномен какав није забележен још од 1914. године.
Према најновијој детаљној прогнози познатог метеоролога Ивана Ристића, јесењи Крстовдан означава почетак великог временског преокрета који у нашу земљу доноси сунце, високе температуре и такозвано Михољско лето. Међутим, ово је само увод у бурне метеоролошке догађаје који нас чекају до краја новембра.
Преокрет почиње на Крстовдан: Сунчано време и топлотни талас од 13 дана
Након свежијег почетка метеоролошке јесени, Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) и метеоролог Иван Ристић најављују стабилизацију и смиривање временских прилика широм Србије. Јутарња магла по котлинама и висоравнима југозападне Србије брзо се разилази, уступајући место сунчаним интервалима и пријатној топлини.
Познати метеоролог Иван Ристић објашњава да од недеље, 27. септембра, наступа дуготрајни стабилни период:
- Наредни период слободно можемо назвати Михољско лето, јер октобар почиње сунчаним и топлим данима са дневним температурама од 25 до 27 степени - каже Ристић.
Овај стабилан и сунчан период потрајаће пуних 13 дана, све до између 5. и 10. октобра.
Кључне одлике времена у првој декади октобра:
- Дневне температуре: Максимуми ће се у наредној седмици кретати од 21 до 26 степени, док ће почетком октобра у најтоплијим данима достизати од 25 до 27 степени.
- Јутарњи услови: Јутра остају прохладна (са температурама од 5 до 11 степени), нарочито у котлинама и речним долинама где се очекује појава магле, па се грађанима саветује слојевито облачење.
- Ветрови и падавине: Дуваће слаб и умерен источни и североисточни ветар који увече прелази у југоисточни, док је слаба киша уз променљиву облачност могућа тек понегде на истоку и југоистоку земље.
Климатско чудо какво није виђено 112 година: Шта се дешава на Атлантику?
Док Србија ужива у угодним јесењим данима, на глобалном нивоу бележи се историјска аномалија у Атлантском океану каква није виђена у последњих 112 година.
Метеоролог Иван Ристић открива позадину овог несвакидашњег природног феномена:
- Ово јесење и зимско раздобље обележава историјски климатски феномен, јер први пут после 112 година немамо урагане на Атлантику. Догодило се природно чудо пошто је Ел Нињо толико јак да је у потпуности зауставио стварање циклона на Атлантику - најављује Ристић.
Овакав распоред климатских фактора директно погодује нашем региону пред предстојећу зиму. Због блокаде циклона на Атлантику, Сибирски антициклон се знатно лакше шири ка европском континенту, што отвара врата све учесталијим и интензивнијим продорима хладнијег ваздуха како зима буде одмицала.
Дугачак хладни талас у октобру: Стижу киша, појачана кошава и пад живе
Након завршетка вишедневног Михољског лета, између 5. и 10. октобра следи неизбежно наоблачење са кишом и осетним падом температуре. У наставку месеца очекује се улазак у хладнији јесењи режим праћен појачаном кошавом и честим падавинама.
Иван Ристић износи детаљну прогнозу по декадама за цео октобар:
- Како будемо улазили дубље у октобар, очекујем све чешће продоре хладнијег ваздуха. Највише температуре за другу декаду октобра су од 15 до 20 степени, док ће у трећој декади бити још ниже, уз све ређе дане када ће жива прелазити 20 степени - истиче Ристић.
У ранијем делу октобра, највиша дневна температура кретаће се од 14 до 18 степени, док ће се јутарње вредности износити између 8 и 12 степени.
Када тачно ниже пределе окива снег? Познат тачан датум!
Љубитељи зимских чаролија већ прате ситуацију на планинама, где је снег изненадио још у септембру - крупне пахуље и бели покривач већ су забележени на највишим врховима Копаоника и Голије.
Међутим, када је реч о нижим крајевима и градовима, климатске промене су направиле значајно померање временских граница.
Иван Ристић о првим снежним падавинама и померању климатских датума закључује:
- На највишим планинама попут Копаоника и Голије први снег је већ забележен током септембра. Када је реч о првим снежним падавинама у нижим пределима, Због климатских промена датуми су се померили. Док је некада први снег у ниже крајеве стизао почетком новембра, главне и учесталије снежне падавине у нижим пределима сада се очекују у трећој декади новембра, око 26. новембра - рекао је наш познати метеоролог.
Тиме је јасна метеоролошка слика за предстојећу јесен: након сунчаног Михољског лета и октобарске кошаве, прави зимски сценарио и снег у нижим пределима очекују се крајем новембра, са кључним датумом око 26. новембра.