Микан прешао 7.000 километара у "Стојадину" за малог Виктора: Доживео несвакидашње дугодовштине, а сада - Застава 101 на хуманитарној лицитацији "Почетна цена је 500 евра"

Том прилико су прешли преко 11.000 километара и све то у циљу промоције тада новог поноса домаће ауто-индустрије, Заставе 101, такозваног "Стојадина".

51 годину касније, човек по имену Мирослав Грдинић је свој примерак "Стојадина" повео на ново, несвакидашње путовање. Он је током 10 дана велике авантуре тим аутомобилом из Београда отишао за Марбељу, у Шпанији, и назад. На том усамљеном путу је био главни актер у несвакидашњим догодовштинама.

Ипак, жеља за путовањем није био једини мотив за Мирослава. Овај подвиг је круна једне велике и веома важне хуманитарне акције. Наиме, Мирослав, заједно са својим пријатељем и хуманистом Јованом Милошевићем, прикупља новац за дечака Виктора Милетића који се са својих 15 година бори са малигним тумором у малој карлици.

Екипа "Телеграфа" је имала прилику да разговара са Јованом, који је открио више детаља о самој хуманитарној акцији, али и занимљивостима (пријатним и непријатним) које је његов пријатељ Мирослав доживео на путу.

- Мој пријатељ Мирослав Градинић "Микана", је 1. маја кренуо на пут са Заставом 101 дуг 7.000 километара. Из Београда отишао је до Шпаније, а задња локација му је била Марбеља. За тај пут је било потребно 10 дана, што је био пут којег је планирао последњих пет година - започео је причу саговорник.

Иако се популарни "Стојадин" везује за седамдесете и осамдесете године прошлог века, овај конкретни модел је произведен 2008. године, као део последње генерације овог легендарног возила.

- Она је последњи модел, 2008. Од тада је престала производња тих возила. Он је на огласу пронашао тај аутомобил који је прешао баш малу километражу и сматрао је да ће бити поуздано возило за такав пут. Што се тиче пута, он је унапред имао резервисане смештаје и у Барселони је ноћио код пријатеља, ишао је преко Аирбнб-а, био је у Ници и та крајња дестинација која је била Марбеља, ту је изнајмио исто смештај. Првобитан план му је био одлазак у Дубаи. Међутим, због рата на Блиском истоку, морао је да ту руту промени. Како генерално воли топлије крајеве, изабрао је Шпанију - додао је Јован.

Мирослав и Јован су дошли на идеју да након пута поставе аутомобил на лицитацију и да сав прикупљени новац уплате малом Виктору, који бије најтежу животну битку, а који се тренутно налази у САД на лечењу.

- Ми смо желели да скренемо пажњу на себе на тај начин како би тај аутомобил поставили на лицитацију. И сав новац од продаје биће дониран за Виктора Милетића који има 15 година и болео је од тумора мале карлице са метастазама. Он се лечио у Паризу и сада је наставак његовог лечења у Америци, у Хјустону. За Виктора сам сазнао игром случаја. Са његовом мајком сам ишао у основну школу, седели смо у клупи - нагласио се Јован и истакао једну важну ствар:

- Док се лечио у Паризу, није имао баш неке добре шансе. Али хвала Богу, они су погрешили зато што је пре неких десетак дана он отишао на матуру основне школе. Тако да оно што је најважније има Бога, а Викторово име симболизује снагу, победу и ја знам да ће он победити ову опаку болест - рекао је Јован задржавајући сузе.

Онда је описао све изазова са којима се његов пријатељ Мирослав сусрео на путу. Потешкоће су се јавиле готово на самом почетку пута, а неки су и сумњали у успех.

- Сам почетак пута је показао да неће бити све како треба, зато што је на самој граници са Хрватском чекао три сата да пређе. Када је стигао коначно на тај гранични прелаз, полицајац га је упитао где се упутио. Када је он рекао да иде у Шпанију, они су се само насмејали, мислили су да и није баш чисте свести што је кренуо на тај пут. То је била нека прва ствар занимљива коју могу да издвојим која се догодила. Затим, на неких 1300 километара пута, близу Нице, њему је мењач пукао, у петој брзини, и почео је да меље. Међутим, он, пошто знам какав је, није желео уопште ништа да предузима што се тиче поправке тог дела, него је наставио па је рекао: "Докле год да идем, ја идем, па кад буде ауто стао, онда ћу да решавам проблем." - истиче Јован.

Додао је и да се тај проблем наставио наредних 300 километара, када је непријатни звук "млевења" престао, али Мирослав од тада више није могао да убаци мењач у пету брзину. Због тога је четврта била максимална, те је највише могао ићи 100 километара на сат аутопутем.

Ипак, чекало га је још једно непријатно изненађење, и то на самом циљу. У Марбељу је стигао у ситним сатима, а није могао паркирати аутомобил у гаражу који је изнајмио јер се се улазна врата покварила. Због тога је аутомобил оставио на тротоару и отишао да се одмори.

- Није позвао станодавца који му је изнајмио смештај, него је оставио аутомобил испред и отишао је да спава. Ујутру када се пробудио, имао је шта да види. Аутомобил није био ту, паук сервис га је однео. Узео је такси и отишао до локације где је њихов паркинг сервис. Морам да кажем да је била баш занимљива ситуација јер је затекао људе који су се сликали испред Заставе 101 и преко вештачке интелигенције проверавали које је то ауто уопште. И њему је то исто било смешно. Међутим, када је стигао рачун да мора да плати 250 евра, тај осмех је постао горак - препричао је саговорник.

На несрећу, непријатним ситуацијама није био крај, а најгора се догодила управо при повратку. У питању је била права филмска сцена, али не она коју би ико желео да доживи.

- Нажалост, у повратку му се догодило то да је имао кровни гепек, ту му је стајао алат, стајао му је бензин, канистер, и стајала му је резервна гума. Међутим, пошто је то било везано неком гуртном, она се одвезала и он је стао у зауставну траку да веже то. Иза њега је се паркирао најновији BMW X4 и човек је изашао из аутомобила и показао му је на задњи десни точак. Он да примети шта се десило, погледао је и иза, у том тренутку друга особа из тог аутомобила је изашла и ушла у његов ауто и узела торбицу са новцем и документима - описао је Јован.

Ипак, није хтео да се преда, већ је са својим аутомобилом, заглављеним у четвртој брзини кренуо да их гања, иако је њихов аутомобил био далеко супериорнији.

- Како је то Микан приметио, они су убрзо сели у ауто и кренули да беже. Он је са "стојадином" почео да их јури, што је стварно смешно, најновији ауто са аутомобилом који је стар 20 година. У једном тренутку они су, пошто су видели у ретровизору да их прати, су избацили ту торбицу напоље. Он је стао и узео је. Сва документа су била ту, што је најважније, али новца није било. Узели су му 1.500 евра. Он у том тренутку сликао таблице и после је пријавио полицији. Међутим, они су рекли да је аутомобил из рент-а-цар-а и због тога су морали да процедура генерално буде мало компликованија - објаснио је Јован.

У тренутку писања овог текста, Мирослав није успео да поврати новац, али се нада да ће овај инцидент добити срећан епилог. Јован је описао и процес саме лицитације, која је почела јуче, 15.06.

- Морам да се захвалим пуно екипи с "Половних аутомобила" што су изашли у сусрет и заједно са нама покренули ову акцију. Почетна цена ће бити 500 евра. Међутим, због неких компликација, морали смо да покренемо још један сајт који, који се зове "Будући класици" и ту се одржава лицитација. Сад на "Половним аутомобилима" постоји линк који ће одвести баш на тај сајт тих јавних лицитација где људи који су сви заинтересовани могу да учествују. Почетна цена је 500 евра и трајаће до 22, то је недеља - закључио је.

Такође, победник лицитације ће освојити два поклона - пун гепек кућне хемије и панорамски лет авионом у Зрењанину. 

Оно што је најважније на крају, јесте помоћ Виктору Милетићу.

Потребно је само послати 7 на 3800, преко Хуманитарне организације "Покрени живот".

За Викторов живот!

Србија Данас/Телеграф