"Микромесец" у априлу: Зашто ће пун Месец ове суботе изгледати мањи него иначе? Ево када нас још очекују током године

Микромесец биће видљив и на северној и на јужној хемисфери и требало би да се појави у суботу увече, достижући свој врхунац у 20:22 по источном времену (ЕТ).

Заљубљеници у небо посматрају микромесец када се он налази на или близу најудаљеније тачке од Земље — познате као апогеј — дуж своје орбиталне путање, према речима НАСА-иног планетарног научника др Ное Петра.

- Орбита Месеца око Земље није савршена; она је елиптична, у облику јајета. Тако да постоје тачке током године када је Месец ближи Земљи и тачке када је даље од ње - рекао је Петро, који предводи научни тим мисије Артемис III НАСА-е, чији је циљ повратак људи на Месец по први пут од 1972. године.

Априловски микромесец биће најмањи од три микромесеца у 2025. години, а следећи ће се десити у мају, према EarthSky-ju.

За најбољи поглед на овај микромесец, ако временски услови дозволе, НАСА препоручује употребу двогледа или телескопа и проналажење места са минималним светлосним загађењем.

Микромесец наспрам супермесеца

У свом врхунцу, априловски пун Месец биће око 49.000 километара даље од Земље него највећи супермесец у години, који ће се појавити у новембру, према НАСА-и.

Супермесец се може посматрати када се пун Месец деси близу или током перигеја — најближе тачке у његовој орбити око Земље.

Петро каже да микромесец може изгледати до 14% мањи и око 30% тамнији од супермесеца, што је довољно суптилно да просечан посматрач не примети разлику. Међутим, разлика се може уочити путем фотографија.

„Оно што доноси радост посматрања Месеца јесте то што је другачији сваког месеца“, рекао је Петро. „Можемо тестирати себе да видимо да ли заиста примећујемо те разлике.“

Овај микромесец ће изгледати око 6% мањи од просечног пуног Месеца, према астрофизичару Ђанлуки Мазију, оснивачу пројекта Виртуал Телесцопе, који ће преносити догађај уживо док Месец излази изнад јужне централне Италије.

Зашто се зове "ружичасти Месец" ако није ружичаст?

Сјајна појава Месеца долази од светлости Сунца која се од њега одбија, што му даје типичну белу или златну нијансу, према НАСА-и.

Уместо тога, назив „ружичасти“ потиче од појаве цветања у пролеће. Конкретно, реч је о дивљој биљци јарко ружичасте боје, Phlox субулата, познатој и као маховинаста флокса, која у ово време године покрива падине источног и централног дела Сједињених Држава, према Алманаху старог фармера (The Олд Фармер’с Алманац).

Нека индијанска племена такође су називала овај Месец по пролећном лишћу. Тлингити су га називали месецом пупољака биљака и жбуња, Чироки народ га је звао цветни Месец, док су Апачи користили назив Месец великог лишћа, наводи Универзитет Западног Вашингтона.

Овај пун Месец има и религијски значај у хришћанству. Први пун Месец након пролећне равнодневнице, познат као васкршњи Месец (Paschal моон), одређује датум Ускрса.

Надолазећи пуни Месеци

Након ружичастог Месеца, у овој години следи још осам пуних Месеца, а супермесеци се очекују у октобру, новембру и децембру.

Ево списка преосталих пуних Месеца у 2025. години, према Фармерс’ Алманацу:

- 12. мај: Цветни Месец  
- 11. јун: Јагодасти Месец  
- 10. јул: Јелењи Месец  
- 9. август: Јесетрин Месец  
- 7. септембар: Кукурузни Месец  
- 6. октобар: Жетвени Месец  
- 5. новембар: Дабров Месец  
- 4. децембар: Хладни Месец  

Метеорни пљускови у 2025.

Метеорни пљускови редовно се догађају током године када Земља пролази кроз трагове прашине које остављају комете.

Ево датума максимума следећих метеорских пљускова, према Америчком метеорском друштву и EarthSky-ju:

- Лириди: 21–22. април  
- Ета Аквариди: 5–6. мај  
- Јужни Делта Аквариди: 29–30. јул  
- Алфа Каприкорниди: 29–30. јул  
- Персеиди: 12–13. август  
- Дракониди: 8–9. октобар  
- Ориониди: 22–23. октобар  
- Јужни Тауриди: 3–4. новембар  
- Северни Тауриди: 8–9. новембар  
- Леониди: 16–17. новембар  
- Геминиди: 12–13. децембар  
- Урсиди: 21–22. децембар  

Помрачења Месеца и Сунца у 2025.

У сусрет јесени, два небеска догађаја украсиће небо.

Тотално помрачење Месеца биће највидљивије из Европе, Африке, Азије, Аустралије, делова источне Јужне Америке, Аљаске и Антарктика 7. и 8. септембра. Помрачење Месеца, током ког он изгледа тамније, догађа се када се Земља нађе између Сунца и Месеца и та три тела се поравнају, па Месец пролази кроз Земљину сенку.

Када Месец уђе у најмрачнији део Земљине сенке, познат као умбра, поприма црвенкасту нијансу, па се такво помрачење често назива "крвави Месец", према НАСА-и. Сенка није савршена, па сунчеви зраци успевају да се пробију око ивица сенке и обасјају Месец топлим тоновима.

Делимично помрачење Сунца догодиће се 21. септембра када Месец прође између Сунца и Земље, али тела неће бити савршено поравната, према НАСА-и. У тој врсти помрачења Месец заклања само део Сунчевог диска, па оно изгледа као да Месец „уједа“ Сунце. Овај догађај биће видљив у удаљеним деловима Аустралије, Антарктика и Тихог океана.