"Mikromesec" u aprilu: Zašto će pun Mesec ove subote izgledati manji nego inače? Evo kada nas još očekuju tokom godine

Mikromesec biće vidljiv i na severnoj i na južnoj hemisferi i trebalo bi da se pojavi u subotu uveče, dostižući svoj vrhunac u 20:22 po istočnom vremenu (ET).

Zaljubljenici u nebo posmatraju mikromesec kada se on nalazi na ili blizu najudaljenije tačke od Zemlje — poznate kao apogej — duž svoje orbitalne putanje, prema rečima NASA-inog planetarnog naučnika dr Noe Petra.

- Orbita Meseca oko Zemlje nije savršena; ona je eliptična, u obliku jajeta. Tako da postoje tačke tokom godine kada je Mesec bliži Zemlji i tačke kada je dalje od nje - rekao je Petro, koji predvodi naučni tim misije Artemis III NASA-e, čiji je cilj povratak ljudi na Mesec po prvi put od 1972. godine.

Aprilovski mikromesec biće najmanji od tri mikromeseca u 2025. godini, a sledeći će se desiti u maju, prema EarthSky-ju.

Za najbolji pogled na ovaj mikromesec, ako vremenski uslovi dozvole, NASA preporučuje upotrebu dvogleda ili teleskopa i pronalaženje mesta sa minimalnim svetlosnim zagađenjem.

Mikromesec naspram supermeseca

U svom vrhuncu, aprilovski pun Mesec biće oko 49.000 kilometara dalje od Zemlje nego najveći supermesec u godini, koji će se pojaviti u novembru, prema NASA-i.

Supermesec se može posmatrati kada se pun Mesec desi blizu ili tokom perigeja — najbliže tačke u njegovoj orbiti oko Zemlje.

Petro kaže da mikromesec može izgledati do 14% manji i oko 30% tamniji od supermeseca, što je dovoljno suptilno da prosečan posmatrač ne primeti razliku. Međutim, razlika se može uočiti putem fotografija.

„Ono što donosi radost posmatranja Meseca jeste to što je drugačiji svakog meseca“, rekao je Petro. „Možemo testirati sebe da vidimo da li zaista primećujemo te razlike.“

Ovaj mikromesec će izgledati oko 6% manji od prosečnog punog Meseca, prema astrofizičaru Đanluki Maziju, osnivaču projekta Virtual Telescope, koji će prenositi događaj uživo dok Mesec izlazi iznad južne centralne Italije.

Zašto se zove "ružičasti Mesec" ako nije ružičast?

Sjajna pojava Meseca dolazi od svetlosti Sunca koja se od njega odbija, što mu daje tipičnu belu ili zlatnu nijansu, prema NASA-i.

Umesto toga, naziv „ružičasti“ potiče od pojave cvetanja u proleće. Konkretno, reč je o divljoj biljci jarko ružičaste boje, Phlox subulata, poznatoj i kao mahovinasta floksa, koja u ovo vreme godine pokriva padine istočnog i centralnog dela Sjedinjenih Država, prema Almanahu starog farmera (The Old Farmer’s Almanac).

Neka indijanska plemena takođe su nazivala ovaj Mesec po prolećnom lišću. Tlingiti su ga nazivali mesecom pupoljaka biljaka i žbunja, Čiroki narod ga je zvao cvetni Mesec, dok su Apači koristili naziv Mesec velikog lišća, navodi Univerzitet Zapadnog Vašingtona.

Ovaj pun Mesec ima i religijski značaj u hrišćanstvu. Prvi pun Mesec nakon prolećne ravnodnevnice, poznat kao vaskršnji Mesec (Paschal moon), određuje datum Uskrsa.

Nadolazeći puni Meseci

Nakon ružičastog Meseca, u ovoj godini sledi još osam punih Meseca, a supermeseci se očekuju u oktobru, novembru i decembru.

Evo spiska preostalih punih Meseca u 2025. godini, prema Farmers’ Almanacu:

- 12. maj: Cvetni Mesec  
- 11. jun: Jagodasti Mesec  
- 10. jul: Jelenji Mesec  
- 9. avgust: Jesetrin Mesec  
- 7. septembar: Kukuruzni Mesec  
- 6. oktobar: Žetveni Mesec  
- 5. novembar: Dabrov Mesec  
- 4. decembar: Hladni Mesec  

Meteorni pljuskovi u 2025.

Meteorni pljuskovi redovno se događaju tokom godine kada Zemlja prolazi kroz tragove prašine koje ostavljaju komete.

Evo datuma maksimuma sledećih meteorskih pljuskova, prema Američkom meteorskom društvu i EarthSky-ju:

- Liridi: 21–22. april  
- Eta Akvaridi: 5–6. maj  
- Južni Delta Akvaridi: 29–30. jul  
- Alfa Kaprikornidi: 29–30. jul  
- Perseidi: 12–13. avgust  
- Drakonidi: 8–9. oktobar  
- Orionidi: 22–23. oktobar  
- Južni Tauridi: 3–4. novembar  
- Severni Tauridi: 8–9. novembar  
- Leonidi: 16–17. novembar  
- Geminidi: 12–13. decembar  
- Ursidi: 21–22. decembar  

Pomračenja Meseca i Sunca u 2025.

U susret jeseni, dva nebeska događaja ukrasiće nebo.

Totalno pomračenje Meseca biće najvidljivije iz Evrope, Afrike, Azije, Australije, delova istočne Južne Amerike, Aljaske i Antarktika 7. i 8. septembra. Pomračenje Meseca, tokom kog on izgleda tamnije, događa se kada se Zemlja nađe između Sunca i Meseca i ta tri tela se poravnaju, pa Mesec prolazi kroz Zemljinu senku.

Kada Mesec uđe u najmračniji deo Zemljine senke, poznat kao umbra, poprima crvenkastu nijansu, pa se takvo pomračenje često naziva "krvavi Mesec", prema NASA-i. Senka nije savršena, pa sunčevi zraci uspevaju da se probiju oko ivica senke i obasjaju Mesec toplim tonovima.

Delimično pomračenje Sunca dogodiće se 21. septembra kada Mesec prođe između Sunca i Zemlje, ali tela neće biti savršeno poravnata, prema NASA-i. U toj vrsti pomračenja Mesec zaklanja samo deo Sunčevog diska, pa ono izgleda kao da Mesec „ujeda“ Sunce. Ovaj događaj biće vidljiv u udaljenim delovima Australije, Antarktika i Tihog okeana.