ТАМО ГДЕ СЕ СПАЈА ПРИРОДА И ЧОВЕК: Газдинство за понос - породица Петровић српски бренд за цео свет! (ФОТО/ВИДЕО)
У оквиру газдинства породице Петровић налази се Музеј камена и Кућа чаја, а у току су и радови на изградњи амфитеатра на отвореном.
У селу Паштрић, надомак Мионице, мале, лепе и ушушкане општине која својом лепотом, завидном природом, историјом, културом и људима велико срца који су пуни топлине и позитивне енергије, као и гастрономије о којој се може писати данима, смештено је Газдинство Петровић домаћина Пеце Петровића.
Породица Петровић позната је, не само у мионичком крају већ много шире, по домаћину и глави породице који је познати српски биолог. Пеца Петровић уз велику подршку своје породице успешно води газдинство које је због богатог садржаја који нуде јединствено на нашем простору.
"СЛИКАР НОЋИ" ЧИЈЕ ЈЕ ДЕЛО СТИГЛО И ДО ЛУВРА: Ковачицу је прославио, а водио се само једним - СРЦЕМ (ФОТО/ВИДЕО)
Царство војвођанске наиве: Свет се диви Ковачици - Халупова, Јонаш и Бобош одушевили и чувене Ролингстонсе! (ВИДЕО/ФОТО)
"УРАМЉЕНЕ УСПОМЕНЕ" КОЈЕ ЋЕ СЕ ПАМТИТИ: Јано Чех - колекционар који оригинале наиве чува од заборава (ФОТО/ВИДЕО)
У оквиру газдинства породице Петровић налази се Музеј камена и Кућа чаја, а у току су и радови на изградњи амфитеатра на отвореном.
У Кући чаја можете чути занимљиву причу младог биолога Иване Петровић, ћерке Пеце Петровића која је кренула очевим стопама.
Простор у Кући чаја је са пуно љубави уређен до најситнијих детаља. У Кући чаја је заступљено 40 врста чаја, које млада Ивана прикупља од раног пролећа па све до касне јесени. Липа, кантарион, коприва, хајдучка трава и мајчина душица су само неке од биљака које се могу видети у овом дивном пријатном простору. Ова млада, паметна, пријатна девојка ведрог и вредног духа може вас научити како се припрема чај, која биљка се за шта користи, које су најчешће гречки при прављењу овог напитка и многе друге корисне ствари.
У Музеју камена проћи ћете кроз историју наше планете.
Пеца Петровић је 2013. године спровео у делу своју идеју када је у оквиру свог домаћинства отворио Музеј камена. У њему су изложени најстарији експонати још из периода девона и креде, и као такво представља јединствени објекат на нашем простору. У музеју је предстваљено више од 300 геолошких експоната, од средњег девона, па до периода горње креде, односно периода када су изумрли и последњи диносауруси.
Основна идеја овог музеја јесте да се преко различитих изложбених поставки, као и организованих радионица посетиоцима укаже на непроцењиво богаствсто геонаслеђа северозападне Србије и много шире.
Поред ових занимљивих садржаја, гостима је посебно занимљива магарица Лала која слободно шета двориштем док чекају укусну и домаћу храну коју домаћини за њих припремају на лицу места. Газдинство организује и разне радионице, као што курсеви кувања традиционалних производа и еко-радионице које су намењене најмлађим посетиоцима, поред тога, изненадиће вас и поклони у виду сезонских дарова природе и непревазиђене лепиње из фуруне у чијем прављењу можете учествовати.
Старе сорте српских воћа и поврћа
На имању Петровић основана је прва банка гена и семена старих српских сорти воћа и поврћа, на шта су домаћини посебно поносни, јер у аманет остављају богатство укуса нашим потомцима.
Наиме, чувене српске јабуке колачаре, петроваче, крушке караманке, шљива ранка, кукуруз осмак, кромпир месечар, односно бројно воће, поврће и житарице којима су многе старије генерације othranjene, иако одавно потиснуте новим, уноснијим сортама, ипак неће нестати. У селу Паштрић под руководством Иване Петровић основан је еколошки покрет Оквир живота и локална банка гена и семена старих сорти воћа и поврћа, која је, кажу стручњаци, можда последња прилика да богатство укуса природе буде остављено у аманет потомцима. У дворишту породице Петровић већ три века расте и рађа готово изумрла дивља крушка оскоруша, чији су плодови одлични за чај и џемове.
Пеца Петровић, господин дивне енергије, вредних и мајсторских руку, великих замисли и идеја и дома у коме су врата отворена за све случајне и намерне пролазнике и туристе не само из Србије, већ и из свих крајева света дочекао нас је са осмехом и објаснио у чему лежи лепота и идеја његовог газдинства.
Петровић на почетку разговора објашњава да је кључна филозофија да се живи свет поштује. Биљке, животиње... Мора се направити живот са природом, тачније, да делимо наш простор заједно са биљкама и животињама.
- Ми смо њима фактички заузели простор, а сада они нама узимају мало наших производа. Па нећемо сигурно убити веверицу што је узела 30 одсто овогодишњих ораха или птице које су сада навалиле на трешње... Па нека их, ми ћемо посадити још више да има и за нас и за птице - објашњава кроз осмех Пеца Петровић.
Пеца Петровић открио је и податак да ми на Балкану имамо право чудо од природе и додаје да поред птица, 10 врста лептира из Европе зимује у Африци. Они из целе Европе преко Балкана иду лептири, птице селице и баш овде код нас налазе храну, те старе сорте воћа и дивљих воћарица, имају довољно да накупе енергију, те животне сокове за прелет преко Средоземља.
- Замислите да је све монокултура, да је све "интензивна нега", да је све као под стакленим звоном као ове нове плантаже... Па шта ће онда тај тужни лептир да поједе, од чега он да лети до Африке? Морамо се добро замислити и ценити живот са живим светом, ми смо срећни када нам дођу ласте, поносни смо када оду у Африку па чекамо пролеће да нам опет дођу, па кажемо "Јао, стигла кукавица, стигла ласта, ено је, дошла у шталу...".
- Зато се овде код нас радост живота има приоритет и огледа се у многим елементима живљења у руралном подручју и драго ми је због тога и ова корона нам је донела нешто позитивно а то је да је народ почео да упознаје своју земљу и да чује природу, тишину, осећа ту исконску везу између човека и природе - наводи Пеца и објашњава главну идеју свог домаћинства.
Када је реч о камену и Музеју камена који можете посетити у оквиру газдинства Петровић, Пеца објашњава да је камен нешто што је састављено од много минерала, нешто што је изазовно и занимљиво.
- Од камена, кречњака, прави се креч, прави се цемент, камен је главни учесник у хемијској индустрији, индустрији шећера, фармацеутској линији... Свако од нас има бар једно средство у свом дому које је састављено од кречњака, паста за зубе, пудер за жене, најбољи пудери се праве од кречњака из Србије, из Аранђеловца. Камен користимо и у грађевини и архитектури, користимо га за путоградњу - наводи Пеца и додаје да је камен и култна ствар:
- Када лупате два камена, то је била највећа клетва некада, камен је украсни, због сафира се ратовало, да не би камена не би било ни оних дивних пирамида у Египту, не би било туризма, не би било Колосеума... Камен је и уметност у штампарији, литографија је никла на камену из Струганика.
Пројекат је финансиран из буџета општине Мионица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.