TAMO GDE SE SPAJA PRIRODA I ČOVEK: Gazdinstvo za ponos - porodica Petrović srpski brend za ceo svet! (FOTO/VIDEO)
U okviru gazdinstva porodice Petrović nalazi se Muzej kamena i Kuća čaja, a u toku su i radovi na izgradnji amfiteatra na otvorenom.
U selu Paštrić, nadomak Mionice, male, lepe i ušuškane opštine koja svojom lepotom, zavidnom prirodom, istorijom, kulturom i ljudima veliko srca koji su puni topline i pozitivne energije, kao i gastronomije o kojoj se može pisati danima, smešteno je Gazdinstvo Petrović domaćina Pece Petrovića.
Porodica Petrović poznata je, ne samo u mioničkom kraju već mnogo šire, po domaćinu i glavi porodice koji je poznati srpski biolog. Peca Petrović uz veliku podršku svoje porodice uspešno vodi gazdinstvo koje je zbog bogatog sadržaja koji nude jedinstveno na našem prostoru.
"SLIKAR NOĆI" ČIJE JE DELO STIGLO I DO LUVRA: Kovačicu je proslavio, a vodio se samo jednim - SRCEM (FOTO/VIDEO)
Carstvo vojvođanske naive: Svet se divi Kovačici - Halupova, Jonaš i Boboš oduševili i čuvene Rolingstonse! (VIDEO/FOTO)
"URAMLJENE USPOMENE" KOJE ĆE SE PAMTITI: Jano Čeh - kolekcionar koji originale naive čuva od zaborava (FOTO/VIDEO)
U okviru gazdinstva porodice Petrović nalazi se Muzej kamena i Kuća čaja, a u toku su i radovi na izgradnji amfiteatra na otvorenom.
U Kući čaja možete čuti zanimljivu priču mladog biologa Ivane Petrović, ćerke Pece Petrovića koja je krenula očevim stopama.
Prostor u Kući čaja je sa puno ljubavi uređen do najsitnijih detalja. U Kući čaja je zastupljeno 40 vrsta čaja, koje mlada Ivana prikuplja od ranog proleća pa sve do kasne jeseni. Lipa, kantarion, kopriva, hajdučka trava i majčina dušica su samo neke od biljaka koje se mogu videti u ovom divnom prijatnom prostoru. Ova mlada, pametna, prijatna devojka vedrog i vrednog duha može vas naučiti kako se priprema čaj, koja biljka se za šta koristi, koje su najčešće grečki pri pravljenju ovog napitka i mnoge druge korisne stvari.
U Muzeju kamena proći ćete kroz istoriju naše planete.
Peca Petrović je 2013. godine sproveo u delu svoju ideju kada je u okviru svog domaćinstva otvorio Muzej kamena. U njemu su izloženi najstariji eksponati još iz perioda devona i krede, i kao takvo predstavlja jedinstveni objekat na našem prostoru. U muzeju je predstvaljeno više od 300 geoloških eksponata, od srednjeg devona, pa do perioda gornje krede, odnosno perioda kada su izumrli i poslednji dinosaurusi.
Osnovna ideja ovog muzeja jeste da se preko različitih izložbenih postavki, kao i organizovanih radionica posetiocima ukaže na neprocenjivo bogastvsto geonasleđa severozapadne Srbije i mnogo šire.
Pored ovih zanimljivih sadržaja, gostima je posebno zanimljiva magarica Lala koja slobodno šeta dvorištem dok čekaju ukusnu i domaću hranu koju domaćini za njih pripremaju na licu mesta. Gazdinstvo organizuje i razne radionice, kao što kursevi kuvanja tradicionalnih proizvoda i eko-radionice koje su namenjene najmlađim posetiocima, pored toga, iznenadiće vas i pokloni u vidu sezonskih darova prirode i neprevaziđene lepinje iz furune u čijem pravljenju možete učestvovati.
Stare sorte srpskih voća i povrća
Na imanju Petrović osnovana je prva banka gena i semena starih srpskih sorti voća i povrća, na šta su domaćini posebno ponosni, jer u amanet ostavljaju bogatstvo ukusa našim potomcima.
Naime, čuvene srpske jabuke kolačare, petrovače, kruške karamanke, šljiva ranka, kukuruz osmak, krompir mesečar, odnosno brojno voće, povrće i žitarice kojima su mnoge starije generacije othranjene, iako odavno potisnute novim, unosnijim sortama, ipak neće nestati. U selu Paštrić pod rukovodstvom Ivane Petrović osnovan je ekološki pokret Okvir života i lokalna banka gena i semena starih sorti voća i povrća, koja je, kažu stručnjaci, možda poslednja prilika da bogatstvo ukusa prirode bude ostavljeno u amanet potomcima. U dvorištu porodice Petrović već tri veka raste i rađa gotovo izumrla divlja kruška oskoruša, čiji su plodovi odlični za čaj i džemove.
Peca Petrović, gospodin divne energije, vrednih i majstorskih ruku, velikih zamisli i ideja i doma u kome su vrata otvorena za sve slučajne i namerne prolaznike i turiste ne samo iz Srbije, već i iz svih krajeva sveta dočekao nas je sa osmehom i objasnio u čemu leži lepota i ideja njegovog gazdinstva.
Petrović na početku razgovora objašnjava da je ključna filozofija da se živi svet poštuje. Biljke, životinje... Mora se napraviti život sa prirodom, tačnije, da delimo naš prostor zajedno sa biljkama i životinjama.
- Mi smo njima faktički zauzeli prostor, a sada oni nama uzimaju malo naših proizvoda. Pa nećemo sigurno ubiti vevericu što je uzela 30 odsto ovogodišnjih oraha ili ptice koje su sada navalile na trešnje... Pa neka ih, mi ćemo posaditi još više da ima i za nas i za ptice - objašnjava kroz osmeh Peca Petrović.
Peca Petrović otkrio je i podatak da mi na Balkanu imamo pravo čudo od prirode i dodaje da pored ptica, 10 vrsta leptira iz Evrope zimuje u Africi. Oni iz cele Evrope preko Balkana idu leptiri, ptice selice i baš ovde kod nas nalaze hranu, te stare sorte voća i divljih voćarica, imaju dovoljno da nakupe energiju, te životne sokove za prelet preko Sredozemlja.
- Zamislite da je sve monokultura, da je sve "intenzivna nega", da je sve kao pod staklenim zvonom kao ove nove plantaže... Pa šta će onda taj tužni leptir da pojede, od čega on da leti do Afrike? Moramo se dobro zamisliti i ceniti život sa živim svetom, mi smo srećni kada nam dođu laste, ponosni smo kada odu u Afriku pa čekamo proleće da nam opet dođu, pa kažemo "Jao, stigla kukavica, stigla lasta, eno je, došla u štalu...".
- Zato se ovde kod nas radost života ima prioritet i ogleda se u mnogim elementima življenja u ruralnom području i drago mi je zbog toga i ova korona nam je donela nešto pozitivno a to je da je narod počeo da upoznaje svoju zemlju i da čuje prirodu, tišinu, oseća tu iskonsku vezu između čoveka i prirode - navodi Peca i objašnjava glavnu ideju svog domaćinstva.
Kada je reč o kamenu i Muzeju kamena koji možete posetiti u okviru gazdinstva Petrović, Peca objašnjava da je kamen nešto što je sastavljeno od mnogo minerala, nešto što je izazovno i zanimljivo.
- Od kamena, krečnjaka, pravi se kreč, pravi se cement, kamen je glavni učesnik u hemijskoj industriji, industriji šećera, farmaceutskoj liniji... Svako od nas ima bar jedno sredstvo u svom domu koje je sastavljeno od krečnjaka, pasta za zube, puder za žene, najbolji puderi se prave od krečnjaka iz Srbije, iz Aranđelovca. Kamen koristimo i u građevini i arhitekturi, koristimo ga za putogradnju - navodi Peca i dodaje da je kamen i kultna stvar:
- Kada lupate dva kamena, to je bila najveća kletva nekada, kamen je ukrasni, zbog safira se ratovalo, da ne bi kamena ne bi bilo ni onih divnih piramida u Egiptu, ne bi bilo turizma, ne bi bilo Koloseuma... Kamen je i umetnost u štampariji, litografija je nikla na kamenu iz Struganika.
Projekat je finansiran iz budžeta opštine Mionica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.