Многи мисле да је прехлада, а заправо је знак хроничне болести: Докторка Рувидић о обољењу које све чешће погађа младе - ове симптоме никако не смете игнорисати

Астма је хронично обољење бронхијалног система. Врло је распрострањена у светској популацији. Процењује се да од ове болести болује око 300 милиона људи, што чини приближно 10 одсто одрасле популације. Слична учесталост бележи се и у Србији.

Иако се астма не може у потпуности излечити, могуће је успешно држати под контролом. Може се јавити у било ком животном добу – од раног детињства до позне старости. Све чешће се дијагноза по први пут поставља управо код старијих особа.

У основи астме налази се хронична упала дисајних путева. Ова упала изазива ослобађање бројних супстанци и нагомилавање ћелија у бронхијалном систему. Као последица тога долази до отицања слузокоже, појачаног лучења слузи и сужења дисајних путева због контракције мишића у њиховим зидовима.

За наш портал о астми говорила је др Нада Рувидић, познати пнеумофтизиолог из Шапца, која иза себе има деценије искуства у раду са респираторним болестима. У разговору је објаснила природу астме, препознатљиве симптоме и значај правилне терапије, али и упозорила на могуће компликације које могу настати услед неадекватног лечења. Њена порука јасно указује колико је важно на време препознати симптоме, као и редовно пратити и користити преписану терапију.

Који су симптоми астме које најчешће игноришемо, а који могу бити знак озбиљног здравственог проблема?

- Симптоми који се јављају су кашаљ, свирање у грудима, гушење, недостатак ваздуха, притисак у грудима, замарање, отежано обављање уобичајених активности и послова на радном месту. При појави оваквих тегоба пацијенти треба да се обрате изабраним лекарима, који ће онда на основу анамнезе и физикалног налаза посумњати да се код те особе ради о астми и упутити га на даљу обраду у пулмолошке установе. У пулмолошким установама ради се спирометрија. У неком моменту спирометрије могу бити и сасвим у реду, али се захтева додатно спровођење тестова дисајне функције, попут бронходилатационог теста. Код пацијената се додатно раде и кожне алергијске пробе у циљу потврђивање астме или искључивања других обољења, што укључује и радиографију грудног коша, скенер, преглед интернисте...

Колику улогу у постављању дијагнозе астме има историја алергијских болести и који су кључни показатељи које лекар мора да узме у обзир при процени ризика за развој ове хроничне болести?

- Врло је важно нагласити да код особа које имају астму треба узети податке о алергијској конституцији и да ли су у детињству имали екцеме што може указати на алергијско-атопијску конституцију и ићи у прилог дијагнози астме. Такође, могу се узети подаци и о породичној анамнези, односно да ли је неко од чланова породице имао и лечио астму што може указати да такви пацијенти имају склоност ка развоју ове болести. Такође, присуство алергије на постојеће алергене, било да су сезонски или током целе године као што су алергија на прашину, гриње, на животињске длаке, разне полене (било дрвећа, корова или трава) потврђује и указује на дијагнозу астме уз остале одрађене процедуре. Оно је што је јако важно, а то морам да нагласим, начин живота у великој мери може утицати на испољавање астме, посебно код особа код којих болест већ постоји, али је у латентној фази. Фактори попут пушења, изложености алергенима, физичка активности која може испровоцирати напад, учестале респираторне инфекције, аеро-загађења и гојазност могу значајно допринети погоршању симптома и довести до клиничког испољавања астме.

Како се поставља дијагноза ове болести?

- Дијагноза астме поставља се на основу података о симптомима које пацијент има, присуству алергијске конституције, породичне анамнезе, као и на основу физикалног прегледа и спирометријског налаза. Процена тежине болести зависи од учесталости тегоба, да ли се јављају свакодневно, током ноћи или неколико пута недељно. На основу тога, а у складу са корацима које прописује ГИНА (Европско удружење за лечење астме), одређује се и одговарајућа терапија.

Како изгледа савремени терапијски приступ у лечењу астме и зашто је редовна употреба терапије кључна за контролу болести?

- Основна терапија јесте инхалациона терапија, а то је терапија у виду пумпица. Пацијенти са астмом не смеју да имају предрасуде и отпор према овом виду терапије. Пумпице садрже лек који се користи свакодневно и који служи за смирење упале у дисајним путевима и на тај начин смањује саме симптоме и погоршање болести. Поред њих, постоје и пумпице за тренутно олакшање симптома - краткоделујући бронходилататори, користе се у тренуцима када се тегобе јаве. Циљ терапије је да се њихова употреба сведе на минимум. Оно што ћу посебно нагласити је да пумпице које се користе свакодневно не смеју се прекидати ни кад пацијент нема тегобе јер упала и даље постоји. Астма је хронична болест дисајних путева неизлечива, али добро залечива, а са адекватним лечењем, правилним коришћењем инхалационе терапије пацијент се може понашати као здрава особа. Кључну улогу играју и контроле. Оне се обављају на 3 до 6 месеци, у стабилној фази болести. Код око 5 одсто пацијената, ни високе дозе инхалационих кортикостероида уз додатне лекове не доводе до потпуне контроле болести. Такви случајеви се упућују у терцијарне установе где конзилијум процењује да ли постоји индикација за биолошку терапију – у виду таблета или инјекција, која се примењује периодично.

Вежбе за лакше дисање код астме

За бољу контролу астме, препоручује се:

• Свакодневна лагана шетња – довољно је 10 минута, уз постепено повећање трајања и темпа.
• Прогресивно опуштање помаже при напетости – лезите удобно, затежите и опуштајте мишиће целог тела, уз лагано дисање.
• Вежба дисања кроз напућене усне олакшава издисај – удахните на нос, а издахните полако на уста, као да гасите свећу.
• Дијафрагмално дисање се спроводи тако што дишете "стомаком", док се груди што мање померају – ово јача плућну функцију.
• Код кратког даха, заузмите опуштен положај – седите нагнути унапред и ослоните се лактовима на сто или колена.

Колико неадекватно лечење астме може да утиче на квалитет живота пацијената, али и на њихово свакодневно функционисање, посао или школу?

- Врло је важно да се на време дијагностикује болест како би се на време започело лечење и постигла добра контрола. Рано откривање омогућава ублажавање симптома, спречавање погоршања и настанка трајних промена у дисајним путевима. Пацијенти који не добијају адекватну терапију често се суочавају са учесталим симптомима, погоршањима, одсуством с посла, а код деце то представља додатно оптерећење и за породицу - честе посете лекарима, хитним службама, па чак и болничко лечење. Уколико пацијент не спроводи прописану терапију, долази до прогресивног оштећења плућне функције, што дугорочно отежава свакодневно функционисање и значајно нарушава квалитет живота. Астма је једно од најраспрострањенијих хроничних обољења. Реч је о мултифакторијалној болести којој узрок није у потпуности познат.

На крају, докторка Нада наговештава да је кључ успеха у лечењу управо посвећеност и сарадња пацијента са тимом стручњака, јер само уз правилну терапију и едукацију могу се постићи оптимални резултати.

- Добра вест је да у Србији постоји широк спектар инхалационе терапије, којом се код већине оболелих може постићи одлична контрола симптома. Кључ успешног лечења лежи у редовном и правилном коришћењу терапије, као и у едукацији пацијената, који морају бити свесни важности доследности у лечењу.