Mnogi misle da je prehlada, a zapravo je znak hronične bolesti: Doktorka Ruvidić o oboljenju koje sve češće pogađa mlade - ove simptome nikako ne smete ignorisati

Astma je hronično oboljenje bronhijalnog sistema. Vrlo je rasprostranjena u svetskoj populaciji. Procenjuje se da od ove bolesti boluje oko 300 miliona ljudi, što čini približno 10 odsto odrasle populacije. Slična učestalost beleži se i u Srbiji.

Iako se astma ne može u potpunosti izlečiti, moguće je uspešno držati pod kontrolom. Može se javiti u bilo kom životnom dobu – od ranog detinjstva do pozne starosti. Sve češće se dijagnoza po prvi put postavlja upravo kod starijih osoba.

U osnovi astme nalazi se hronična upala disajnih puteva. Ova upala izaziva oslobađanje brojnih supstanci i nagomilavanje ćelija u bronhijalnom sistemu. Kao posledica toga dolazi do oticanja sluzokože, pojačanog lučenja sluzi i suženja disajnih puteva zbog kontrakcije mišića u njihovim zidovima.

Za naš portal o astmi govorila je dr Nada Ruvidić, poznati pneumoftiziolog iz Šapca, koja iza sebe ima decenije iskustva u radu sa respiratornim bolestima. U razgovoru je objasnila prirodu astme, prepoznatljive simptome i značaj pravilne terapije, ali i upozorila na moguće komplikacije koje mogu nastati usled neadekvatnog lečenja. Njena poruka jasno ukazuje koliko je važno na vreme prepoznati simptome, kao i redovno pratiti i koristiti prepisanu terapiju.

Koji su simptomi astme koje najčešće ignorišemo, a koji mogu biti znak ozbiljnog zdravstvenog problema?

- Simptomi koji se javljaju su kašalj, sviranje u grudima, gušenje, nedostatak vazduha, pritisak u grudima, zamaranje, otežano obavljanje uobičajenih aktivnosti i poslova na radnom mestu. Pri pojavi ovakvih tegoba pacijenti treba da se obrate izabranim lekarima, koji će onda na osnovu anamneze i fizikalnog nalaza posumnjati da se kod te osobe radi o astmi i uputiti ga na dalju obradu u pulmološke ustanove. U pulmološkim ustanovama radi se spirometrija. U nekom momentu spirometrije mogu biti i sasvim u redu, ali se zahteva dodatno sprovođenje testova disajne funkcije, poput bronhodilatacionog testa. Kod pacijenata se dodatno rade i kožne alergijske probe u cilju potvrđivanje astme ili isključivanja drugih oboljenja, što uključuje i radiografiju grudnog koša, skener, pregled interniste...

Koliku ulogu u postavljanju dijagnoze astme ima istorija alergijskih bolesti i koji su ključni pokazatelji koje lekar mora da uzme u obzir pri proceni rizika za razvoj ove hronične bolesti?

- Vrlo je važno naglasiti da kod osoba koje imaju astmu treba uzeti podatke o alergijskoj konstituciji i da li su u detinjstvu imali ekceme što može ukazati na alergijsko-atopijsku konstituciju i ići u prilog dijagnozi astme. Takođe, mogu se uzeti podaci i o porodičnoj anamnezi, odnosno da li je neko od članova porodice imao i lečio astmu što može ukazati da takvi pacijenti imaju sklonost ka razvoju ove bolesti. Takođe, prisustvo alergije na postojeće alergene, bilo da su sezonski ili tokom cele godine kao što su alergija na prašinu, grinje, na životinjske dlake, razne polene (bilo drveća, korova ili trava) potvrđuje i ukazuje na dijagnozu astme uz ostale odrađene procedure. Ono je što je jako važno, a to moram da naglasim, način života u velikoj meri može uticati na ispoljavanje astme, posebno kod osoba kod kojih bolest već postoji, ali je u latentnoj fazi. Faktori poput pušenja, izloženosti alergenima, fizička aktivnosti koja može isprovocirati napad, učestale respiratorne infekcije, aero-zagađenja i gojaznost mogu značajno doprineti pogoršanju simptoma i dovesti do kliničkog ispoljavanja astme.

Kako se postavlja dijagnoza ove bolesti?

- Dijagnoza astme postavlja se na osnovu podataka o simptomima koje pacijent ima, prisustvu alergijske konstitucije, porodične anamneze, kao i na osnovu fizikalnog pregleda i spirometrijskog nalaza. Procena težine bolesti zavisi od učestalosti tegoba, da li se javljaju svakodnevno, tokom noći ili nekoliko puta nedeljno. Na osnovu toga, a u skladu sa koracima koje propisuje GINA (Evropsko udruženje za lečenje astme), određuje se i odgovarajuća terapija.

Kako izgleda savremeni terapijski pristup u lečenju astme i zašto je redovna upotreba terapije ključna za kontrolu bolesti?

- Osnovna terapija jeste inhalaciona terapija, a to je terapija u vidu pumpica. Pacijenti sa astmom ne smeju da imaju predrasude i otpor prema ovom vidu terapije. Pumpice sadrže lek koji se koristi svakodnevno i koji služi za smirenje upale u disajnim putevima i na taj način smanjuje same simptome i pogoršanje bolesti. Pored njih, postoje i pumpice za trenutno olakšanje simptoma - kratkodelujući bronhodilatatori, koriste se u trenucima kada se tegobe jave. Cilj terapije je da se njihova upotreba svede na minimum. Ono što ću posebno naglasiti je da pumpice koje se koriste svakodnevno ne smeju se prekidati ni kad pacijent nema tegobe jer upala i dalje postoji. Astma je hronična bolest disajnih puteva neizlečiva, ali dobro zalečiva, a sa adekvatnim lečenjem, pravilnim korišćenjem inhalacione terapije pacijent se može ponašati kao zdrava osoba. Ključnu ulogu igraju i kontrole. One se obavljaju na 3 do 6 meseci, u stabilnoj fazi bolesti. Kod oko 5 odsto pacijenata, ni visoke doze inhalacionih kortikosteroida uz dodatne lekove ne dovode do potpune kontrole bolesti. Takvi slučajevi se upućuju u tercijarne ustanove gde konzilijum procenjuje da li postoji indikacija za biološku terapiju – u vidu tableta ili injekcija, koja se primenjuje periodično.

Vežbe za lakše disanje kod astme

Za bolju kontrolu astme, preporučuje se:

• Svakodnevna lagana šetnja – dovoljno je 10 minuta, uz postepeno povećanje trajanja i tempa.
• Progresivno opuštanje pomaže pri napetosti – lezite udobno, zatežite i opuštajte mišiće celog tela, uz lagano disanje.
• Vežba disanja kroz napućene usne olakšava izdisaj – udahnite na nos, a izdahnite polako na usta, kao da gasite sveću.
• Dijafragmalno disanje se sprovodi tako što dišete "stomakom", dok se grudi što manje pomeraju – ovo jača plućnu funkciju.
• Kod kratkog daha, zauzmite opušten položaj – sedite nagnuti unapred i oslonite se laktovima na sto ili kolena.

Koliko neadekvatno lečenje astme može da utiče na kvalitet života pacijenata, ali i na njihovo svakodnevno funkcionisanje, posao ili školu?

- Vrlo je važno da se na vreme dijagnostikuje bolest kako bi se na vreme započelo lečenje i postigla dobra kontrola. Rano otkrivanje omogućava ublažavanje simptoma, sprečavanje pogoršanja i nastanka trajnih promena u disajnim putevima. Pacijenti koji ne dobijaju adekvatnu terapiju često se suočavaju sa učestalim simptomima, pogoršanjima, odsustvom s posla, a kod dece to predstavlja dodatno opterećenje i za porodicu - česte posete lekarima, hitnim službama, pa čak i bolničko lečenje. Ukoliko pacijent ne sprovodi propisanu terapiju, dolazi do progresivnog oštećenja plućne funkcije, što dugoročno otežava svakodnevno funkcionisanje i značajno narušava kvalitet života. Astma je jedno od najrasprostranjenijih hroničnih oboljenja. Reč je o multifaktorijalnoj bolesti kojoj uzrok nije u potpunosti poznat.

Na kraju, doktorka Nada nagoveštava da je ključ uspeha u lečenju upravo posvećenost i saradnja pacijenta sa timom stručnjaka, jer samo uz pravilnu terapiju i edukaciju mogu se postići optimalni rezultati.

- Dobra vest je da u Srbiji postoji širok spektar inhalacione terapije, kojom se kod većine obolelih može postići odlična kontrola simptoma. Ključ uspešnog lečenja leži u redovnom i pravilnom korišćenju terapije, kao i u edukaciji pacijenata, koji moraju biti svesni važnosti doslednosti u lečenju.