Многи не знају како се правилно поздравља на Богојављање: Часни крст се баца у реку и плива се укупно 33 метра, а на богојављенско јутро девојке би требало да ураде ОВО
Данас је посни дан и то први после Божићног поста, а постоје и неки обичаји који би требало да се обаве.
Српска православна црква и њени верници данас обележавају Крстовдан, којег славимо као успомену на прве Хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Везује се за Богојављење које се обележава дан касније, 19. јануара и за Јовањдан (20. јануар) када је Свети Јован крстио Исуса Христа у реци Јордан.
Према народним обичајима на овај дан би требало опрати веш и очистити кућу. Свако од нас треба да каже "Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости". На Крстовдан важи дан строгог поста. Ипак, вечерас треба да урадите још нешто. Тачно у поноћ, када дочекујемо Богојављење, треба да погледамо у небу и да пожелимо жељу. Бог ће услишити наше молитве и остварити нам жељу у наредном периоду.
Постоји веровање у народу да се вечер небо отвара и да се Бог јавља, зато се и зове Богојављење, и он тада услишава свачије жеље и молитве.
Како се правилно поздравља на Богојављање?
Према предању, на овај празник је Божји глас објавио да је Исус његов син. Богојављене се широм Србије обележава традиционалним пливањем за Часни крст, а без обзира на то ког дана у недељи пада један од 15 највећих хришћанских празника, верници 19. јануара не посте.
Према обичајном календару, управо од Богојављења почињу дани који су погодни за венчања.
За Богојављење се у реку баца Часни крст. Млади се тада такмиче ко ће до њега стићи први, јер ће му обезбедити срећу преко целе године. Према веровању, крст би требало да буде направљен од залеђене прошлогодишње богојављанске водице, а од старта до циља, плива се укупно 33 метра, што симболично означава број Христових година до распећа.
Пригодан поздрав на данашњи дан гласи: "Бог се јави" или "Христос се јави", а отпоздравља се са "Ваистину се јави"!
Некада су младе девојке на богојављенско јутро одлазиле на извор, бацале по којео зрно пшенице и кукуруза у њега и изговарале речи: „Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве“. После тога би захватале воду и односиле је до кућног прага, где су их сачекивали остали укућани. У неким деловима Србије је постојао и обичај да се овако захваћена вода давала осталим укућанима да је пију, али преко секире, како би се избегле евентуалне свађе међу њима током наредне године.
