Mnogi ne znaju kako se pravilno pozdravlja na Bogojavljanje: Časni krst se baca u reku i pliva se ukupno 33 metra, a na bogojavljensko jutro devojke bi trebalo da urade OVO

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Krstovdan, kojeg slavimo kao uspomenu na prve Hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Vezuje se za Bogojavljenje koje se obeležava dan kasnije, 19. januara i za Jovanjdan (20. januar) kada je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista u reci Jordan.

Prema narodnim običajima na ovaj dan bi trebalo oprati veš i očistiti kuću. Svako od nas treba da kaže "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti". Na Krstovdan važi dan strogog posta. Ipak, večeras treba da uradite još nešto. Tačno u ponoć, kada dočekujemo Bogojavljenje, treba da pogledamo u nebu i da poželimo želju. Bog će uslišiti naše molitve i ostvariti nam želju u narednom periodu.

Postoji verovanje u narodu da se večer nebo otvara i da se Bog javlja, zato se i zove Bogojavljenje, i on tada uslišava svačije želje i molitve.

Kako se pravilno pozdravlja na Bogojavljanje?

Prema predanju, na ovaj praznik je Božji glas objavio da je Isus njegov sin. Bogojavljene se širom Srbije obeležava tradicionalnim plivanjem za Časni krst, a bez obzira na to kog dana u nedelji pada jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika, vernici 19. januara ne poste.

Prema običajnom kalendaru, upravo od Bogojavljenja počinju dani koji su pogodni za venčanja.

Za Bogojavljenje se u reku baca Časni krst. Mladi se tada takmiče ko će do njega stići prvi, jer će mu obezbediti sreću preko cele godine. Prema verovanju, krst bi trebalo da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje bogojavljanske vodice, a od starta do cilja, pliva se ukupno 33 metra, što simbolično označava broj Hristovih godina do raspeća.

Prigodan pozdrav na današnji dan glasi: "Bog se javi" ili "Hristos se javi", a otpozdravlja se sa "Vaistinu se javi"!

Nekada su mlade devojke na bogojavljensko jutro odlazile na izvor, bacale po kojeo zrno pšenice i kukuruza u njega i izgovarale reči: „Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive“. Posle toga bi zahvatale vodu i odnosile je do kućnog praga, gde su ih sačekivali ostali ukućani. U nekim delovima Srbije je postojao i običaj da se ovako zahvaćena voda davala ostalim ukućanima da je piju, ali preko sekire, kako bi se izbegle eventualne svađe među njima tokom naredne godine.