"Многи свој статус крију чак и од лекара опште праксе" Оболели од вируса ХИВ пропуштају шансу за нормалан живот због страха од осуде

Братислав Прокић из Удружења "Потент" изјавио је да иако данас постоји ефикасна терапија за оболеле од вируса ХИВ-а, а која омогућава потпуно нормалан живот, већина особа са ХИВ и даље крије свој статус, чак и од лекара, управо због страха од одбацивања, осуде и дискриминације.     

Он је за Танјуг, уочи едукативне трибине "Новитети у превенцији, дијагностици и лечењу ХИВ инфекције у Србији" коју организује то Удружење, да се у Србији од ХИВ лечи готово 3.000 особа, али да више забрињава податак да више од 1.000 њих не зна да је инфицирано   вирусом.    

- У периоду од јануара до новембра 2024. године у Србији је дијагностиковано и пријављено 109 особа инфицираних ХИВ, што је за 12 одсто мање него у истом периоду прошле године (124), односно за 38 одсто мање у поређењу са истим периодом 2019. године (175), показују последњи подаци Института за јавно здравље Србије Батут - рекао је Прокић.     

Према његовим речима стигма и дезинформације о ХИВ и даље снажно утичу на људе, не само на оне који живе са ХИВ-ом, већ и на особе који због страха не одлазе на тестирање и тиме пропуштају шансу да се заштите или започну лечење на време.     

Појашњава да то у пракси значи да особе које нису свесне свог статуса или се плаше да га открију, остају без адекватне медицинске и психолошке подршке.    

- Стигма према особама које живе са ХИВ и даље је снажно присутна, на радном месту, у породици, па чак и у здравственим установама. Паралелно с тим, дезинформације и недостатак приступа тачним, разумљивим информацијама често доводе до тога да људи не започну лечење на време или га прекидају, верујући у митове, теорије завере или алтернативне приступе - рекао је Прокић.     

Истиче да највећи ризик сносе они који нису знали свој ХИВ статус и нису имали прилику да почну терапију на време.     

- Насупрот томе, они који су се тестирали и започели лечење живе дуг и квалитетан живот. Ипак, страх од осуде је и даље дубоко укорењен, многи свој статус крију чак и од лекара опште праксе, а често и од најближих. Зато је кључно да изградимо окружење у којем људи могу да препознају ризик и знају коме могу да се обрате без страха - рекао је Прокић.    

Према његовим речима тестирање мора да буде лако доступно, и онда када нисмо сигурни да ли нам је потребно, јер свака одрасла особа би макар једном требало да се тестира, а они у већем ризику и чешће.     

- Особе које су на терапији треба да имају стабилну подршку да је редовно узимају. Уз то, постоји и превентивна терапија, ПрЕП, која може ефикасно да заштити од ХИВ. Нажалост, већина људи не зна да она постоји, нити да је реч о сигурном, медицински одобреном начину превенције. Још већи изазов је то што је финансијски недоступна онима којима је најпотребнија, пре свега младима. Улога медија, здравственог система и заједнице је да заједно обезбеде простор у којем се знање, брига и поверење шире брже од страха - рекао је Прокић.     

Наглашава и да су данас у Србији доступне најмодерније терапије за лечење ХИВ инфекције, као у најразвијенијим земљама света и да је та терапија једноставна и најчешће се састоји од само једне таблете дневно и омогућава људима који живе са ХИВ да воде дуг, здрав и квалитетан живот.

- Истраживање удружења "Потент" показало је да је 10 одсто пацијената имало неки психолошки поремећај пре него што им је откривен ХИВ статус, а исто толико њих и након дијагнозе. То показује да људима треба подршка, саосећање и неко коме могу да верују. А управо то често недостаје. Данас готово ниједна особа која живи са ХИВ-ом не жели јавно да говори о свом статусу, јер зна каква су била искуства оних који су то пре њих учинили - рекао је Прокић. 

Извор: Танјуг