Могућност за СУПЕРЋЕЛИЈСКЕ ОЛУЈЕ скаче за 50 одсто?! Могу трајати сатима, а већ су постале најскупља природна катастрофа у свету - прете овим регионима, упозорење је алармантно
Нова истраживања откривају како климатске промене појачавају суперћелијске олује у Европи. Студија објављена у часопису Сциенце Адванцес упозорава да ће Алпии делови централне и источне Европе бележити значајан пораст активности олуја.
Ако глобална температура порасте за 3°Ц у односу на прединдустријски ниво, учесталост олуја на северној страни Алпа могла би да се повећа и до 50%.
Шта је суперћелијска олуја?
За разлику од типичне грмљавине, суперћелија има дубоку, ротирајућу колону ваздуха - мезоциклон. Управо та ротација даје олуји снагу и дуготрајност - док обичне грмљавине брзо нестају, суперћелије могу трајати сатима и покривати огромна подручја.
Настају када се топли и влажни ваздух близу тла судари са хладнијим на висини, уз ветар који мења правац са висином. Лети доносе снажне ветрове, обилне падавине и крупан град који могу причинити велику штету, пише Euronews.
Растући ризик и економске последице
Суперћелијске олује и други облици јаких олуја изазвали су све више штете последњих година. У 2023. оне су биле најскуплија природна катастрофа у свету, а губици су износили готово 55 милијарди евра.
Примери су Француска, где је у јуну град величине 6 цм оштетио имовину и возила, и Италија, где су у августу олује рушиле дрвеће, уништавале усеве и реметиле железнички саобраћај.
Како научници прате суперћелијске олује у Европи?
Праћење је дуго било тешко због разлика у националним радарским системима. Научници са Универзитета у Берну и ETH Цирих развили су модел високе резолуције који симулира развој олуја у много прецизнијим детаљима него раније.
Алпи као "жариште" суперћелијских олуја
Моделирање је показало да Алпи већ сада бележе просечно 38 суперћелијских олуја на северној страни планинског ланца и 61 на јужној. Уз пораст температуре од 3°Ц, број би могао да се повећа за 50%, посебно угрожавајући Швајцарску, Аустрију, северну Италију и јужну Немачку.
Пиринејско полуострво и југозапад Француске, међутим, могли би да забележе пад учесталости олуја. Генерално, за Европу се предвиђа пораст од око 11%.
Припреме за будућност
Истраживачи наглашавају да Европа мора да се припреми за све чешће и интензивније олује.
То подразумева прилагођавање инфраструктуре, пољопривреде, служби за хитне интервенције и осигуравајућих система. Разумевање услова настанка суперћелијских олуја кључно је за бољу спремност.
Србија Данас/Euronews