Нагле промене! Од високих температура до јутарњег мраза и снега: Време нас свакодневно шокира, а ево какво ће бити пролеће

 О томе је говорио метеоролог Недељко Тодоровић.

Тодоровић истиче да тренутно захлађење у марту, које је донело снег у неким брдско-планинским пределима, неће дуго трајати. Објашњава да количина снега није значајна – на Копаонику има свега неколико центиметара, а у нижим пределима снег се појавио само понегде.

- Колико је било топло пре захлађења, толико обично и захлади – температуре се крећу у супротним екстремима. Просечна максимална температура за средину марта је између 12 и 14 степени, а ових дана смо имали десетак степени изнад просека, па сада два до три дана десетак степени испод просека, наводи Тодоровић.

Ипак, како март буде одмицао, очекује се топлије време. Прогнозе показују да ће, упркос краткотрајним хладним периодима, месец завршити као надпросечно топао.

Јутарњи мразеви и повратак топлијег времена

Јутрос је у многим деловима Србије забележен мраз, а најхладније јутро очекује се сутра.

- Мраза ће бити у свим местима, укључујући и Београд, где ће температура пасти на минус два до минус три степена, док ће у околним подручјима достићи и минус пет. У остатку Србије температуре ће се кретати између минус шест и минус два степена, предвиђа Тодоровић.

Ипак, већ током дана температура ће почети да расте – сутра ће бити два до три степена топлије него данас, а затим још топлије у четвртак и петак.

- Од петка улазимо у температурни просек за овај део године, а за викенд ће време поново бити натпросечно топло, рекао је Тодоровић.

Истиче да дугорочне временске прогнозе нису поуздане и да их је тешко прецизно предвидети. Према његовим речима, употребљива прогноза за грађане креће се у оквиру од пет до седам дана, у зависности од временских прилика.

- Ако кажем да ће у недељу дувати Кошава, то је врло поуздано. Али да ли ће 31. марта дувати Кошава? То је већ под знаком питања, објашњава Тодоровић, наглашавајући да су прогнозе појединих параметара, посебно падавина, најнепрецизније.

Он истиче да ни савремени метеоролошки модели нису довољно поуздани за период дужи од седам до десет дана. Иако у стабилним временским условима, попут летње суше, може постојати одређена предвидљивост, и даље су могућа изненађења након десетог дана.

Кишна сезона стиже с пролећем

Говорећи о предстојећем пролећу, Тодоровић напомиње да се у мају традиционално повећава број кишних дана и јачина падавина.

- У мају почиње учесталија појава киша, пљускови и грмљавине постају интензивнији. Ове падавине, које су карактеристичне и за јун, јул, па и август, доносе највећу количину падавина у току године, објашњава метеоролог.

Због јаких пљускова често долази до бујичних поплава и поплављених градских улица. Јун се истиче као најкишовитији месец у Србији, иако су тада температуре око 30 степени. Количина падавина може бити изузетно велика у кратком временском периоду – некада чак и просечна месечна количина кише може пасти за само неколико сати.

- У Београду је просечна количина падавина у јуну око 85-90 литара по квадратном метру. У неким ситуацијама, то може пасти у једном дану, а некада се деси да месечна количина буде значајно мања од просека, каже Тодоровић.

Временске прилике за дужи временски период тешко предвидиве и да иако метеоролози користе просечне вредности и моделе, прецизност дугорочних прогноза остаје ограничена.

Март доноси нагле промене времена

Март се сматра пролећним месецом, али временске прилике не прате увек стриктно астрономски календар, истиче метеоролог Тодоровић. Он објашњава да је март месец раног пролећа, које често доноси и снег и мраз, што је типично за нашу климу.

- Оно што је било изненађујуће јесте што смо у првој половини марта имали екстремно високе температуре. У појединим местима на југоистоку Србије оне су достизале и 27-28 степени, што су летње вредности, карактеристичне за другу половину априла, каже Тодоровић.

Према његовим речима, температурна разлика између фебруара и марта била је нагла, па је изгледало као да смо из зиме одмах прешли у лето. Ипак, подсећа да овакве осцилације нису реткост – на пример, снег у Београду је 2021. и 2023. године падао чак и почетком априла.

Србија Данас/Euronews