Расте тензија међу НАТО чланицама! Доналд Туск жестоко напао Америку: Русија би могла ускоро напасти ЕУ, а Трамп ће само гледати

Туск каже да данас, посебно на источном крилу НАТО-а, расте питање да ли је Савез још увек политички и логистички спреман да брзо и одлучно реагује у случају да Москва крене на неку од чланица. Наглашава да његови коментари не доводе у питање формалну снагу члана 5 Северноатлантског уговора, који гарантује узајамну одбрану, већ одражавају његову жељу да се "гаранције на папиру" претворе у конкретне, оперативне механизме. Премијер отворено говори о "краткорочним хоризонтима", више у месецима него у годинама, и истиче да је кључно да сви чланови Савеза своја обећања схвате једнако озбиљно као Пољска.

Претерује ли Туск? Можда у временском оквиру, али већина релевантних западних аналитичара данас више не говори о томе да ли је руски напад на неку чланицу ЕУ могућ, већ када би такав ризик могао постати реалан – и колико је Европа спремна, пише Слободна Далмација.

Шта кажу обавештајне службе

Данска војна обавештајна служба процењује да би Русија у наредних пет година могла бити спремна за рат великих размера против Европе ако процени да је НАТО слаб и неодлучан. Сличне процене стижу из Немачке, где се говори да Москва најкасније до краја деценије "држи отворену опцију рата против НАТО-а".

Балтичке државе иду још даље: њихови безбедносни кругови отворено говоре о временском хоризонту од свега три године у којима би напад на њих могао постати реалан сценарио. Украјински обавештајни шеф Кирило Буданов тврди да је Кремљ планове за агресију на Европу померио са 2030. на 2027, уз могућност окупације балтичких земаља.

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте јавно упозорава да би Русија могла бити спремна да употреби војну силу против Савеза у року од пет година и да је "Савез следећа мета Русије". На то се надовезује низ ратних симулација и интерних анализа у којима се све чешће полази од претпоставке да је сукоб са Русијом "реална, а не теоријска могућност". Све зависи од тога када ће се Русија опоравити од рата са Украјином; та држава сада практично брани Европу јер исцрпљује Путинову војску.

Скептичнији гласови

Ипак, део стручњака упозорава да треба разликовати политичке претње и реалне војне могућности Москве. Естонски генерал и посланик у Европском парламенту Рихо Терас каже да Русија "има вољу, али не и могућности" за напад на ЕУ – барем за сада. Према том тумачењу, Кремљ је исцрпљен ратом у Украјини, зависи од ратне економије и потребно му је време, новац и технолошки опоравак да би могао да води велики рат против НАТО-а.
 

Неки војни аналитичари у Средњој Европи упозоравају да се део сценарија у јавном простору "преувеличава", посебно када је реч о спектакуларним инвазијама дубоко на територију Савеза. Ипак, истичу да расте број инцидената на границама, саботажа, употребе дронова и сајбер-напада – зона "испод прага рата" којом Москва, како се оцењује, тестира стрпљење и јединство ЕУ и НАТО-а.

Ратне симулације и "тестирање" Савеза

Недавне војне симулације, укључујући оне које је описао Вол Стрит Журнал, полазе од сценарија руског напада или упада у неку од балтичких држава, попут Литваније, и указују на озбиљне слабости у брзини одлучивања и логистици НАТО-а. Закључак тих вежби није да Русија сутра креће на Талин или Виљнус, већ да би Савез у првим данима кризе могао реаговати споро, неусклађено и подељено.

Западни безбедносни аналитичари упозоравају и на такозване "тестне сценарије": ограничене инциденте, диверзије или наводну "заштиту" руског становништва у пограничним деловима ЕУ, како би се проверило да ли ће НАТО заиста реаговати. Такав приступ, комбинација притиска на границама, пропаганде и правне нејасноће, сматра се вероватнијим од фронталне инвазије на велику чланицу.

Закључне поруке аналитичара

Заједнички закључак већине озбиљних анализа јесте да је директан напад на чланицу ЕУ данас мало вероватан, али да се та вероватноћа повећава уколико је Европа слабије припремљена и ако су политичке поруке из Вашингтона нејасне. Стручњаци истичу да Москва пажљиво прати европско наоружавање, политичке поделе у ЕУ и НАТО-у, као и унутрашњу ситуацију у САД, и да би у случају процене да је Запад разједињен и спор, "прозор прилике" за агресију могао да постане опасно широк.

Истовремено, све већи број аналитичара закључује да је "период мира какав је Европа познавала након Хладног рата завршен" и да континент улази у фазу у којој мора да се понаша као да је рат могућ – управо да би био спречен. У том смислу, питање више није само да ли би Русија могла да нападне неку чланицу ЕУ, већ да ли ће Европа у наредним годинама успети да довољно ојача одбрану и политичко јединство како би такав напад остао – прескуп и превише ризичан чак и за Кремљ.

Шта је члан 42 став 7 Уговора о ЕУ?

Тускове изјаве долазе у тренутку када се лидери Европске уније састају на самиту на Кипру, где се између осталог расправља и о европској клаузули узајамне одбране – члану 42(7) Уговора о ЕУ. Расправа је додатно подстакнута порукама Доналда Трампа о могућем повлачењу САД из НАТО-а и нејасним сигналима о будућности америчке заштите Европе.

Након руске инвазије на Украјину 2022. године, ЕУ покушава да преузме већу одговорност за сопствену безбедност – кроз заједничку набавку наоружања, координацију производње и развој одбрамбене инфраструктуре, укључујући системе за борбу против дронова.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен раније је позвала да се члан 42(7) "оживи" и претвори у стварни безбедносни механизам, а не само декларативну одредбу. Ипак, многе чланице и даље опрезно приступају идеји јачања ЕУ одбране на начин који би могао да ослаби НАТО или умањи улогу САД, која остаје кључна за безбедност Европе још од Другог светског рата.

Хаос у одлучивању

Као илустрацију тих дилема, Туск наводи инцидент из 2025. године, када је група руских дронова повредила пољски ваздушни простор. Док је Варшава то видела као озбиљну провокацију, део савезника у НАТО-у оклевао је да то третира као напад. Тек накнадно савез је подигао борбене авионе и оборио део дронова, што је био први директан оружани контакт НАТО-а и руских снага након 2022.

Туск наводи да је током те "септембарске ноћи" имао потешкоћа да убеди савезнике да се не ради о случајном инциденту, већ о намерној поруци Москве. Према његовим речима, некима је било "лакше да верују да се ништа озбиљно не дешава", због чега данас инсистира на јасним и аутоматским механизмима реакције у кризним ситуацијама.

Пољска је међу најпосвећенијим проатлантским чланицама НАТО-а и већ сада улаже око 5 одсто БДП-а у одбрану, знатно изнад препоручених циљева Савеза. Туск наглашава да Варшава нема дилему око стратешког савезништва са САД, али поставља питање шта то значи у пракси ако дође до стварне кризе.

Он поручује да верује у члан 5 НАТО-а, али да повремено постоје "одређене сумње" и да Савезу недостаје практичан, брз и аутоматски оквир реаговања у случају ескалације.

Извор: Србија Danas/Avaz.ba