Напустио срце Београда, пронашао тишину Хиландара, а онда се вратио на очево огњиште: Милан пронашао свој пут тамо где су други одавно отишли
У пољаничком селу Градња, удаљеном око двадесетак километара од Врања, годинама је било више оних који су одлазили него људи који су се враћали. Ипак, Милан Стојић одлучио је да прекине тај низ и свој живот поново веже за родно село и имање свог оца.
Након завршене средње школе Милан је отишао у Београд, где је радио различите послове. Међутим, његов животни пут касније га је одвео још даље - све до Свете Горе и Манастира Хиландар.
На Хиландару је радио као помоћник кувара, али се бавио и пољопривредним пословима. Управо је тамо стекао нова знања и искуства која су, како прича, променила његов поглед на живот.
Са Београда и Свете Горе вратио се у Градњу
После свега што је прошао, Милан је донео одлуку да се врати у своје село и на имање које је остало иза његовог оца.
- Тада сам одлучио да се вратим у своје село и на огњишту мога оца започнем нови живот - прича Милан
Повратак, међутим, није значио да га је чекао спреман дом. Вратио се у Градњу, у кућу којој су биле потребне бројне поправке. Уместо да одустане и поново потражи живот негде другде, одлучио је да остане и сам почне да уређује имање.
Најпре је подигао пластеник и почео да се бави органском производњом поврћа. Након тога пажњу је усмерио на оно што његово село има у изобиљу - планинске пашњаке.
Од шест коза до стада од око 50 грла
Милан је најпре купио шест коза, а затим још десет. Временом се његово стадо повећавало, па данас има око 50 грла.
Од козјег млека производи млади и пуномасни сир, као и крем сир. Његов план је да настави да развија производњу и да од рада на имању обезбеди сопствену егзистенцију.
За предстојећу зиму већ је обезбедио 147 бала сена. Ипак, то није довољно за његово стадо – потребно му је још око 500 бала.
Рад на селу, међутим, доноси и велике изазове.
Стара штала се урушила, јарићи завршили у кући
Један од највећих проблема са којима се Милан суочио јесте стање старе штале његовог оца. Објекат се урушио, због чега више није могао да пружи неопходан простор за стадо.
Пошто тренутно нема другог одговарајућег простора, Милан је једну просторију у кући морао да одвоји за јариће.
Упркос томе, не одустаје од своје одлуке да остане на имању и настави живот који је започео повратком у Градњу.
Не тражи богатство, већ услове да ради
Миланова жеља није да стекне богатство. Оно што му је потребно јесте функционална штала, уређена кућа и простор у којем би могао нормално да живи и настави да производи сир.
Верује да би уз такве услове могао да повећа број грла, унапреди производњу и обезбеди себи живот од сопственог рада.
Његова жеља је и да једног дана заснује породицу, а управо на очевом имању види место на којем би могао да изгради такву будућност.
Његова прича почела је одласком из родног села, наставила се радом у Београду и боравком на Светој Гори, а затим се вратила на исто место - на очево огњиште.
Човек који је отишао од куће, радио у Београду, стигао до Хиландара, а потом одлучио да се врати у Градњу, данас се бори да створи услове да на том имању и остане.
За њега повратак није само повратак у село. То је покушај да од онога што има направи живот, рад и будућност.