Наслеђе које живи: Краљево у Првом и Другом светском рату – Град који је преживео историју

Почетком 20. века Краљево је било мала, али важна варош – железнички чвор и привредно средиште са једним од највећих и најмодернијих млинова на Балкану. Управо тај положај на рекама и пругама учинио је да град у оба светска рата буде на удару великих војних операција.

Краљево у Првом светском рату

Током офанзиве Армије фелдмаршала Макензена у јесен 1915. године, Краљево постаје прва велика концентрациона тачка српске војске, владе и дипломатског кора у повлачењу. Као важан железнички чвор и улаз у Ибар и Рашку, град је имао кључну улогу у покушају да се одбрани пут према Косову.

У околини Краљева, посебно код Милочаја и мостова на Западној Морави, водиле су се тешке борбе у којима су српске трупе настојале да спрече прелазак надмоћне непријатељске војске на десну обалу реке. Упркос снажном отпору, немачко-аустроугарске снаге су успеле да пређу, па је српска војска наставила повлачење ка југу.

После пробоја Солунског фронта 1918, српска војска у силовитом налету ослобађа земљу. Краљево је ослобођено 23. октобра 1918. године. Град је тада био готово опустошен – у њему је остало једва око 2.000 становника.

Краљево у Другом светском рату

Напад на Краљевину Југославију почео је 6. априла 1941. године немачким ваздушним ударима. Истог дана бомбардовано је и Краљево, а забележено је да је противавионска јединица код града оборила један немачки авион чији су пилоти заробљени.

У кратком Априлском рату, југословенска војска минирала је и срушила мостове на Ибру и Западној Морави како би успорила напредовање непријатеља. Без могућности дуже одбране, војска се повлачи ка Чачку, а 14. априла 1941. у Краљево улазе делови немачке 60. моторизоване дивизије. Град убрзо постаје важно окупационо упориште.

Током лета и јесени 1941. формирају се партизанске и четничке јединице на ширем подручју – Гочки партизански одред, Ибарски четнички одред и касније Краљевачки НОП одред „Јован Курсула“. Учествују у устанку и акцијама у околини града.

У октобру 1941. године долази до најтеже трагедије у историји Краљева – масакра у Краљеву.
Као одмазду за губитке које је Вермахт претрпео у борбама, немачке окупационе снаге (717. посадна дивизија) спроводе масовна стрељања цивила – радника, железничара, службеника, учитеља, жена и омладине. У неколико дана убијено је најмање око 1.736 људи, док поједини извори указују да је број жртава био и већи.

Злочин је забележен као „Краљевачки октобар“, један од најтежих ратних злочина почињених над цивилним становништвом у окупираној Србији.
Народни музеј Краљево и Историјски архив чувају документа, фотографије и сведочанства о страдању, док Спомен-парк „Краљевачки октобар“ одржава сећање на жртве.

Данас, кроз ратну поставку Народног музеја, посетилац може да види предмете, униформе, личне записе и фотографије који сведоче о времену када се Краљево нашло на самој линији страдања – али и о снази једног града који се после свега поново подигао.

Краљево чува кораке својих предака у свакој улици, зиду и светињи.
Наслеђе ових простора није само у камењу и дрвету – оно живи кроз људе, приче и сећања која преносимо даље.
И док град расте и мења се, дух предака и даље хода овим стазама, подсећајући нас да прошлост обликује садашњост и будућност.

Пројекат суфинансиран из буџета Града Краљева.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.