Научници "искључили" анксиозност у мозгу? Ситни мождани круг код мишева отворио пут ка новим терапијама
Научници су открили групу неурона у мозгу која би могла да игра кључну улогу у развоју анксиозности и социјалног повлачења, а оно што је посебно привукло пажњу јесте податак да су одређене промене у понашању код мишева успеле да буду поништене када је активност тог можданог круга враћена у равнотежу.
Истраживање је водио Хуан Лерма са тимом из Лабораторије за синаптичку физиологију при Институту за неуронауке, заједничком центру Шпанског националног истраживачког савета и Универзитета Мигел Ернандез у Елчеу. Резултати су објављени у научном часопису иСциенце.
Фокус истраживања била је амигдала
У средишту истраживања била је амигдала, део мозга који има важну улогу у обради емоција, нарочито страха и анксиозности. Научници су утврдили да одређена група неурона у овом региону може снажно да утиче на емоционално и социјално понашање.
Како је објаснио Хуан Лерма, раније је било познато да је амигдала повезана са страхом и анксиозношћу, али је сада идентификована конкретна популација неурона чија неуравнотежена активност може сама по себи да изазове патолошка понашања.
Тим је користио генетски модификоване мишеве код којих је био појачан рад гена Грик4. Због тога је повећан број ГлуК4 глутаматних рецептора, што је одређене неуроне учинило превише побуђеним. Такви мишеви су показивали понашања која подсећају на анксиозност и социјално повлачење.
Враћање равнотеже променило понашање мишева
Научници су затим циљано деловали на неуроне у базолатералној амигдали. Нормализацијом активности гена Грик4 у том делу мозга обновљена је комуникација са инхибиторним неуронима у центролатералној амигдали.
После те интервенције, код мишева су примећена значајна побољшања у понашању. Смањени су знаци анксиозности, а побољшано је и социјално понашање.
Први аутор студије Алваро Гарсија оценио је да је посебно значајно то што је једна прецизна промена била довољна да се преокрену анксиозно понашање и социјални дефицити код животиња.
Истраживање не значи да је пронађен лек за људе
Ипак, стручњаци наглашавају да ови резултати не значе да је пронађен директан лек за анксиозност код људи. Истраживање је спроведено на мишевима, а пут од оваквог открића до евентуалне терапије за људе може бити дуг.
Важно је и то што нису сви симптоми нестали. Мишеви су и даље показивали проблеме са препознавањем објеката, што указује да у сложеним психичким стањима учествују и други делови мозга, попут хипокампуса.
Упркос томе, откриће је важно јер показује да би прецизно циљање одређених можданих кругова могло једног дана да помогне у развоју терапија које делују локализованије и конкретније него постојећи приступи.
Могући правац за будуће терапије
Научници су исти приступ тестирали и на обичним мишевима који су природно показивали повишен ниво анксиозности. И код њих је третман смањио анксиозно понашање, што истраживачима даје разлог да верују да механизам није везан само за један генетски модел.
Ово отвара могућност да је идентификовани мождани пут део ширег система за регулацију емоција. Ако се будућа истраживања потврде, управо ти мали неурални кругови могли би да постану важне мете у лечењу поремећаја расположења и анксиозних стања.
За сада, најважнији закључак јесте да научници све прецизније разумеју како мозак регулише страх, анксиозност и социјално понашање, али и да се оваква открића морају тумачити опрезно, без преурањених тврдњи да је решење за анксиозност већ пронађено.
