ИСПРАВКА: Др Хаџи-Тановић тврдио да вакцине мењају гене, али то није истина: Цепиво против ковид-19 не мења генску структуру човека
У емисији "Јутро" на Првој ТВ кардиолог Вишеслав Хаџи-Тановић говорио је о питањима из домена инфектологије, укључујући вакцине и ПЦР тестове.
Медији, а међу њима и наш портал, првобитно је пренео информацију коју је пласирао доктор Вишеслав Хаџи-Тановић о томе како вакцине против коронавируса мењају генетску структуру човека, али те информације нису тачне и у овом тексту се налази исправка таквих информација и промењена је структура чланка тако да се сада јасно види шта је истина и да вакцине не мењају генетску структуру човека.
Лекарски ауторитет доктор Хаџи-Тановић искористио је како би дао легитимитет доказано нетачним тврдњама да вакцине могу мењати генску структуру човека. Овај интервју долази у кључном тренутку за сузбијање пандемије новог коронавируса, када већина држава почиње или је већ почела са вакцинацијом у циљу заустављања ширења болести Covid-19.
Хаџи-Тановић је у свом гостовању изнео неколико нетачних тврдњи о вакцинама. Навео је да вакцине, које су засноване на мРНК технологији (Фајзер и Модерна), могу да измене генску структуру човека.
-Сад ова вакцина по први пут је вакцина која у себи има генску шифру која може да мења, ми то не знамо, и генску структуру човека. О саставу вакцине се говорило о у нашим научним круговима. У њој се налази сој вируса, благи облик који ви прележите, али вас подстакне да стви имунолошку одбрану. Ова вакцина по први пут која има компоненту која може да мења и генску структуру човека, то је оно због чега смо ми као стручњаци упозорили и сачакајмо да видимо шта се ту дешава. Значи ти кад убациш генетски модификован, било који лек или вакцину и тако даље, ми не знамо какве ће бити последице код човека, досад то није рађено. Ми сад по први пут сада имамо генетски модификовану вакцину која се једноставно убризга. Какве ће бити последице генске по човека који сада живи, по његову могућност да ствара потомство и то све остало? Кад се убаци генетски модификовани лек, вакцину не знамо какве ће бити последице. Ми сада по први пут имамо генетски модигфиковану вакцину. Како ће то утицати на стварање потомства, то су питања које смо ми поставили и ја такву вакцину не бих могао да препоручим - рекао је он, али ове тврдње нису исправне.
"ВИРУС ЈЕ МУТИРАО 12.000 ПУТА" Др Гањтовић упозорила: Нови сој короне шири се 70 пута брже него обичан вирус
"МЕДИЦИНСКИ ДЕО ЈЕ БИО ПРОТИВ РЕЛАКСАЦИЈА" Др Кон о попуштању мера, осврнуо се и на НОВИ СОЈ вируса
УСВАЈАЊЕ ОПЕРАТИВНОГ ПЛАНА ДАНАС! Прва радна седница координационог тима за ИМУНИЗАЦИЈУ
Ове тврдње се на нашем говорном подручју шире од почетка децембра прошле године. Тврдње су се на енглеском језику почеле ширити још од најаве вакцина које ће бити развијене овом технологијом, тако да је Ројтерс већ у мају 2020. године објавио чланак у коме се бави тим тврдњама, са закључком да су неосноване.
Како заправо функционишу вакцине за нови коронавирус?
Од самог почетка пандемије COVID-19, разне компаније широм света почеле су развијати вакцине против те болести. Неке су се ослониле на традиционални начин прављења вакцина, који укључује убризгавање делова вируса у ћелије особе. Молекуле на убризганим деловима, назване антигени, имуни систем препозна као опасност и реагује правећи антитела која неутралишу вирус.
Како наводи Сциентифиц Америцан у чланку од 1.6.2020, устаљени приступ производњи вакцина је да се ослабљени вируси узгоје у кокошијим јајима, а у скорије време и у ћелијама инсеката и сисара, и онда се извуку жељени делови. Међутим, процес проналаска исправних антигена може трајати четири до шест месеци, чак и за познате вирусе који се мењају сваке године, попут вируса грипа. Стога, пише Сциентифиц Америцан у истом чланку, компаније су се окренуле алтернативи.
-Уместо тога, лабораторије се окрећу вакцинама на бази гена. Научници користе податке из генома вируса како би створили нацрт одабраних антигена. Нацрт је направљен од ДНК или РНК - молекула које садрже генске упуте. Затим истраживачи убризгавају ДНК или РНК у људске ћелије. Апаратура ћелије користи упуте за стварање антигена вируса на које имунолошки састав реагује. Ћелије одговарају на упуте као нормалан део свог свакодневног постојања. То је иста особина коју заразни вируси искоришћавају: не могу се сами размножавати, па користе ћелијски механизам како би направили своје копије. Они излећу из ћелије и заразе друге ћелије, ширећи инфекцију. Готово све лабораторије желе пронаћи начин да истренирају људске ћелије за стварање антигена који се назива спике (шиљак) протеин. Он излази из вируса САРС-ЦоВ-2 попут шиљка на аутомобилској гуми, омогућујући вирусу да се веже за људску ћелију и ушуња се унутра. Готово све лабораторије користе један од три приступа за испоруку нацрта шиљка. Први је ДНК плазмид, обично мала молекула у облику обруча. Плазмид је прикладан алат, јер ако вирус мутира, истраживачи могу лако убацити нови нацрт. ДНК-плазмидне вакцине направљене су за ветеринарске сврхе код риба, паса, свиња и коња, али примјена код људи је заостајала, понајвише зато што су вакцине имале потешкоћа с проласком кроз заштитну вањску мембрану ћелије како би дошле до унутрашње апаратуре. Једно од недавних побољшања је убризгавање вакцине инструментом који даје кратке електричне набоје ћелијама у близини места убризгавања, које отварају поре у ћелијским мембранама како би вакцина могла ући.
Зашто нису тачне тврдње да ће вирус променити генску структуру човека?
Како се види из горе појашњене процедуре, вакцине које користе ДНК или РНК опонашају начин функционисања конвенционалне вакцине у смислу да се ствар убаци у организам који је препозна као уљеза и уништи. Антитела која се том приликом формирају у организму уништавају све што препознају као тог уљеза. Једина разлика је у томе да нове вакцине не користе делове вируса, већ синтетички направљен ДНК или РНК вируса убризган у људске ћелије. У већ споменутом Реутерсовом чланку, Марк Lynas са Универзитета Cornell, једног од најбоље рангираних америчких универзитета, рекао је да ниједна вакцина не може "генски модификовати" људски ДНК.
-То је само мит, који активисти против вакцинисања често намерно шире како би створили збуњеност и неповерење. Генска модификација укључивала би намерно уметање страног ДНК у језгру људске ћелије, а вакцине то једноставно не раде. Вакцине делују тренирајући имунолошки састав да препозна патоген када покушава заразити тело - то се углавном ради убризгавањем вирусних антигена или ослабљених живих вируса који стимулишу имунолошки одговор стварањем антитела - рекао је.
ИФЛ Сциенце у чланку од 14.1.2021. ово додатно појашњава:
-Неки су погрешно сугерисали да се системски генски материјал, присутан у мРНК вакцинама, некако меша с нашим генским материјалом и мења га. Међутим, ово је нетачно. Иако мРНК улази у људску ћелију и репродукује се ћелијском апаратуром за стварање протеина, она не улази у језгро, средиште ћелије у којем су похрањени наши хромозоми. Ваша ДНК - што је упут за стварање вас - садржана је у ћелији, у ћелијском језгру. Ова мРНК нема начин да заправо приступи овом делу ћелије - рекла је Хелен Petousis-Harris, вакцинологиња и ванредна професорка на Одељењу опште праксе и примарне здравствене заштите Универзитета Окланд на Новом Зеланду, у интернет-обраћању у децембру 2020.
Дакле, вакцине којима се убризгава мРНК вируса не могу изменити генску структуру организма. Хаџи-Тановић користи ауторитет лекара кардиолога, а не инфектолога - да својим тврдњама пружи научни легитимитет, док је наука такве тврдње оповргла. Осим штетном и непоузданом, Хаџи-Тановић вакцину сматра и непотребном. На питање водитеља о томе које су алтернативе вакцини, Хаџи-Тановић одговара спомињањем процената смртности од новог коронавируса и неинфективних болести, попут срчаног инфаркта и рака.
- Па 0,14%. А знате колика је срчаног инфаркта? 65%. Знате колика је смртност од малигних болести, од рака? 30%. Значи 99% су све друге болести, 1% - поручио је он гостујући у "Јутру" на ТВ Прва.
Иако се подаци о смртности од новог коронавируса разликују у различитим географским подручјима и у зависности од методологије, поуздани извори показују да је смртност већа од броја који је Хаџи-Тановић навео. На пример, на web страници једног од водећих универзитета на свету из подручја медицине, "Јохн Хопкинс University", смртност у Србији се приказује као 1%, у БиХ 3,8%, Црној Гори 1,3% и Хрватској 2%, што је у свим случајевима знатно више од наведених 0,14%. Смртност је највећа у Јемену (29%), Мексику (8,6%) и Сирији (6,4%). Још један проблем са овим поређењем је што Хаџи-Тановић пореди инфективно обољење, које може бити заустављено вакцином, са срчаним и малигним болестима. У том контексту није јасно који је циљ овог поређења, осим умањивања озбиљности обољења COVID-19, што се наставља и у делу у коме овај кардиолог говори о тестовима за нови коронавирус.
ПЦР тестови
Како би тврдњама да се новом коронавирусу приступа исувише озбиљно дао на тежини, Хаџи-Тановић говори и о тестовима за нови коронавирус, неосновано тврдећи да они не препознају специфичан вирус, већ само генерално да се ради о вирусу.
-Па зашто би ми толико били у страху од вируса на пример сада? Како ви знате да ли ово обичан грип или корона? Па тестови су непоуздани. Ниједан тест не говори да ли је то, који је вирус, он говори да је неки вирус и то ми знамо. Ми као искусни лекари, па нама нису потребни тестови, клинички пацијент вам све каже. Има температуру, замара се, има бол у грудима и тако. Уради ми крвну слику, урадим - у реду, уради ми ренгенски снимак - у реду. Обична грипа. Значи ми можемо да дефинишемо то и без тестова, значи ПЦР и ови други тестови, ниједан није специфичан да ли је то корона или неки други вирус - рекао је доктор.
Још од почетка пандемије, интернетом се шире тврдње да ПЦР тестови не могу детектовати нови коронавирус и да дају лажне позитивне резултате. Ове приче ишле су скупа са теоријама завере о непостојању вируса и резултат су неразумевања функционисања овог теста. ПЦР тест користи се за детектовање различитих заразних болести. У анализи коју смо објавили 5.10.2020. године пренели смо део из патента изумитеља ПЦР теста Karyja Mullisa, који говори о томе:
-Различите заразне болести могу се дијагностификовати присутношћу специфичних секвенци ДНК у клиничким узорцима, карактеристичних за узрочни микроорганизам. Ту спадају бактерије, попут салмонеле, кламидије и Neisserie; вируси, попут вируса хепатитиса; и паразити, као што је плазмодиј одговоран за маларију.
Аустралијско Министарство здравља потврдило је да су ПЦР тестови поуздани:
- Овај је тест врло осетљив и открива ситне фрагменте генетских података који су специфични за вирус који узрокује COVID-19. Glasnogovornik је нагласио да је ПЦР тест за COVID-19 дизајниран посебно за САРС-ЦоВ-2: Ланчана реакција полимеразе реверзне транскриптазе у стварном времену (qRT-PCR) за САРС-ЦОВ-2 специфична је за САРС-ЦОВ-2 и поуздано детектира САРС-ЦОВ-2 РНА без обзира је ли вирус одржив или не. Специфични тест за САРС-ЦОВ-2 неће открити друге патогене. Одређени тестови на друге патогене неће открити САРС-ЦОВ-2.
Дакле, ПЦР тест поуздано детектује нови коронавирус.