НЕ ИДУ КОД ЛЕКАРА ЗБОГ СТРАХА ОД КОРОНЕ: Они који болују од ове болести носе посебан ризик са собом!
У Србији од дијабетеса болује око 750.000 људи
У Србији од дијабетеса болује око 750.000 људи, што значи сваки десети становник наше земље, а највећи број пацијената, око 90 одсто, има дијабетес типа 2, који се јавља као последица савременог начина живота.
БОЉА ЕПИДЕМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА У ЧАЧКУ: За 24 сата примљена једна особа
КОРОНА НЕ ПОСУСТАЈЕ: После пет дана без заражених, данас изненађујући подаци у овом српском округу
Др Ђерлек објаснио тренутну епидемиолошку ситуацију: Посебна пажња усмерена на ЈЕДНУ ГРУПУ ПАЦИЈЕНАТА!
Уколико се овој статистици дода чињеница да још половина пацијената нема постављену дијагнозу дијабетеса, онда не чуди податак да је шећерна болест пети водећи узрок смрти у Србији.
Лошу статистику погоршала је и тренутна епидемија ковида 19, која је бацила сенку на остале хроничне болести и пацијенте који од њих болују, као и на напоре лекара да им, у време кризе изазване овим вирусом, посвете пуну пажњу.
- Уколико епидемија потраје, вероватно ни убудуће пацијенти неће моћи да долазе на прегледе код лекара као што су навикли. Због тога ми сада немамо праву слику шта се дешава са шећерном болешћу, нити знамо у каквом су нам стању пацијенти. Од кад је КБЦ "Звездара" престала да буде ковид болница, на заказане контроле дошло је свега 20 одсто пацијената, јер се људи плаше да се не заразе, али то значи да се ни не контролишу редовно - објашњава за "Политику" проф. др Теодора Бељић Живковић, директорка Клиничко-болничког центра "Звездара".
Додатни проблем у свему овоме представља чињеница да су пацијенти са дијабетесом у двоструко ризику од развоја кардиоваскуларних и бубрежних обољења, што додатно погоршава њихову дијагнозу и очекивану дужину живота.
Срчана слабост се јавља као најранија компликација код дијабетеса и то веч у првих пет година постављања дијагнозе дијабетеса код 70 одсто оболелих.
Међутим, смртни исход је неизбежан код готово 90 одсто ових пацијената већ након пет година. Подаци показују и да је више од 40 одсто пацијената на дијализи управо због дијабетеса.
- Циљ модерне терапије дијабетеса у данашње време није само успостављање адекватног нивоа шећера у крви већ и смањење кардиоваскуларног ризика. То кажу нове европске и интернационалне препоруке за лечење дијабетеса, управо због тога што оболели имају висок ризик од развоја атеросклерозе и хипертензије, а самим тим и већи ризик за попуштање срца и бубрега, срчани и мождани удар - додаје др Бељић Живковић.
Последња година све је интензивнија веза између дијабетолога, кардиолога и нефролога у лечењу пацијената од ове болести, јер су и више терапијских протокола који су развијени и лекови за шећерну болест показали да и те како поправљају срчану слабост и бубрежну функцију.
- Сада смо у стању да код пацијената који имају дијабетес спречимо неке друге дугорочне компликације, смањимо ризик за њихов настанак, али и да помогнемо људима који немају дијабетес да смање ризик од јављања ове болести или да развију срчану и бубрежну слабост. Трајање дијабетеса дуже од 10 година квалификује болесника за категорију високог кардиоваскуларног ризика, што подиже праг терапијских циљева за редукцију нивоа штетних масноћа у крви (ЛДЛ холестерола) и артеријске хипертензије. Дијабетичари код којих је потврђена нека од кардиоваскуларних компликација се класификују у групу са веома високим кардиоваскуларним ризиком - истилче проф. др Арсен Ристић, кардиолог и помоћник директора Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије.